Voja Ženetić

Marina, u najavi – Svaka žena ima svoju tajnu, bar jednu. A one poznate i mnogo više. Koju od tajni će nam otkriti naši gosti većeras. Moj većerašnji gost je…

Voja – Muškarac bez tajni

Marina- Muškarac bez tajni. Ako prepoznate čiji je ovo glas dobijate putovanje u Egipat, ne znam još preko koje agencije ali..

Voja- Mora samo preko SMS poruke Saši Popoviću da se pošalje i sve će biti u redu

Marina – A što Saši Popoviću ?, smeh

Voja- Pa on voli te SMS poruke, šalji šalji…

Marina- Da, nije stan nisu kola ali može putovanje.

Voja- Ma da, putovanje sa mnom to je najveća nagrada koju čovek može da ima.

Marina – Kad smo već kod Saše Popovića, kad ga spominješ, nešto se podigla ovih dana neka prašina, da li će Grand da se odvoji od Pinka ili neće, jel to neki marketinški trik, šta misliš ?

Voja – Pa to je bilo jedno lepo cenjkanje kome smo prisustvovali javno, detalje ćemo da saznamo kad budemo saznali šta voze i koja su kola i kuće kupili a do tada, šta ja znam.

Marina- Vreme će pokazati.

Voja- Sanjamo njihove pare i zahvaljujemo se Bogu što mi (ne) radimo njihov posao.

Marina- Šta bismo s njihovim parama?

Voja Ženeti? -S parama bi još i nešto al s poslom teško.

Marina- Ha, ha ,  jel tako ? Vojislav, Voja, kolumnista „Večernjih Novosti“ inače novinar, scenarista, analitičar, marketinški stručnjak..

Voja- Humanista, svašta…

Marina- Altruista, ha,ha

Voja- Mudri ( smeh)

Marina- Baviš se u stvari kako si rekao komunikacijskim konsaltingom.

Voja- Kaže lepo Slobodan Selenić da je Srbija jedina zemlja u kojoj se ljudi nećim bave, u drugim zemljama ljudi rade. Pitaš nekog „Šta radiš? „ kaže „Bavim se kulturom“ šta li to ta?no znači niko ne zna. Dakle radim nešto što se zove komunikacijski konsalting a to u prevodu znači da kad čovek hoće da lansira neki na primer novi jogurt recimo da plasira na tržište onda dođe tako neka ćeta ljudi koju ja predvodim i onda ako taj neko ne  zna da za kratko vreme to uradi ali uglavnom znaju ali treba vremena, onda im damo savet šta sve treba da se uradi, odštampa, urade reklame, daj ovo, daj ono, da bi prosto ljudi bili obavešteni da to prosto „ima“ zato što je nalepnica na nekim proizvodima kao saobraćajni znak moraš da ga staviš u vidno polje da bi čovek znao da ne može da se parkira. Ja mu dođem kao neka vrsta obrazovnog saobraćajnog policajca da plastičnije objasnim.

Marina- Znači Voja, stručnjak za marketing. Kako je to baviti se marketingom u Srbiji ?

Voja- Pa kao vodovodom u Etiopiji teoretski funksioniše npr. kako da ti objasnim. Pa ima malo vode . Ja zapravo, ajde malo je možda glupo da ja noću  objašnjavam ajde nemojte da se razbežite da ja samo kažem pa ćemo posle muziku da slušamo

Marina-Ma voze ljudi u kolima slušaju emisiju.

Voja-Ovde kod nas se ta reć marketing dosta  često i bezveze upotrebljava. Niti sam ja stručnjak za to što se zove marketing jer ne znam baš sve iz te oblasti, ne znam gde da se naće dobar kredit,  kako se dogovara sa trgovcima ja  znam samo ovaj deo posla koji se zove promocija. Kad završiš sve sa tim bankarima i tim samoposlugama i želja ti je da običan čovek poželi da kupi taj proizvod e onda dođem ja . Lažem onako kako da kažem, skromno.

Onako da kažem, profesionalni skromni lažov.

Marina- Eh Voja, tako kaže sa sebe inaće napisao je scenario za predstave Indexovog radiopozorišta – „Istočno od Rajha“, „Brat i mir“, „Tamo daleko je Sunce“ Svet ili ništa“

Voja- Više se i ne sećem šta sam ja sam jer mnogo toga sam napisao zajedno sa Mićkom Ljubičićem .

Marina- „Oproštajni koncert“ npr. Jel sa njim ? Jel to bio zaista oproštajni ili će se saradnja nastaviti ?

Voja- To je bilo kako oproštajno od Slobe što smo i uradili kao neke babe vračare pa je ispalo da smo se i sami od sebe oprostili. Više nije više imao smisla. Nekako je gotovo.

Marina- Jel to imalo veze sa vremenom  u kom ste stvarali ili neki drugi razlog ?

Voja- To je bila epoha Slobodana Miloševića u kojoj je svako zauzeo neko mesto, neku ulogu neko s ove strane neko s one strane i kad se ta epoha završila i kad je počeo ovaj dublji i trnoviti put kada smo krenuli iz socijalizma u kolonijalizam kome sad trenutno prisustvujemo onda mi jednostavno nismo našli za shodno da budemo prisustni. Ne možeš da se baviš političarima i da ih  spominješ poimence baš ceo život. Neko vreme je to imalo smisla ali posle toga stvarno… Ličio bih sebi na one harmonikaše s televizije što samo mu sedi kosa a stalno razvlači onaj meh žitav život i rekao sam sebi „ Ne mogu više da se time bavim, dosta je bilo“.Neki od tih mojih prijatelja, drugara su otišli da se samostalno bave time Petrući a Mićko i ja smo ostali s ove strane nismo hteli da idemo na „Pink“ . I to  je tako ostalo.

Marina- Hoće li još nešto biti iz te vaše zajedničke radionice ?

Voja- Pa Ljubičić? i ja nešto tu eksperimentišemo s nekim dijalozima i nekim scenicama. Mi smo to definisali da pravimo seriju za yutube. Tako to zvuči a zvuči totalno idiotski pa će verovatno tako i da završi. (Smeh) .Ideja je nam je da se rasteretimo potrebe da se pospemo šljokicama i lepkom pa da kao nastupamo na nekoj televiziji ja stvarno ne bih mogao. Užasavam se od rećenice „Dobro veće dragi gledaoci „ da ja tu sad nešto izgovaram tako da nismo u fazonu da bi  moglo da bude previše javno, teško zamišljam sebe na pregovorima sa šta ja znam, grčkim vlasnicima televizije,Željkom Mitrovićem i šta ja znam.

Marina – A s kim možeš sebe da zamisliš ?

Voja – Pa ni sa kim. Sedneš i napišeš to se objavi, umrem siromašan posle toga postanem slavan, šta mi to vredi.

Marina-Moj gost je i te kako slavan i poznat ali je skroman.

Voja – Ajde daj muziku.

Marina- Sad kad Voja i ja pričamo za vreme  muzike  o deci, kad je ono bolje imati decu kad si mlad ili kad zaćeš u neke godine jer muškarci kasnije sazrevaju.

Voja- Ja sam moju ćerku, jedinu,Mariju, dobio kad sam imao 24 godine. Sad imam 47.

Marina.- Dobio ?

Voja- Dobio faktički. Sad imam 47. Ima to dobrih strana, mogu s njom u disko s njom na concert.

Marina- Oni kao „U kul tata, to ti je ćale?“

Voja- Ne znam ja šta oni kažu, ja ništa ne kažem. A sdruge strane nije dobro kad si blentav dobiješ dete sa 24 godine to ti je kao da odgajaš šniclu. Ništa ne znaš ima tako 3-4 kg mesa, hrani, kupaj,ovo ono,nemaš pojma šta si uzeo.Tako da to u suštini nije dobro.Eto, nekako neka sredina je najbolja.

Marina– Kažu da je najbolje da tata prisustvuje porođaju da bi se više zbližili s majkom i videli kako je to naporno.

Voja- Mi nismo stigli da se zbližimo, ja i majka moje ćerke ni za toliko.Pošto je porođaj bio, sad je glupo da pričam o porođaju umesto da pričam o vojsci, trajao je jedno 10 min . Hvatali su mi dete sa bejzbol rukavicama, išlo brzo.

Marina- Dobro to je bilo stvarno sreća.

Voja- Evo da završim ovaj krug, neka sredinica je uvek dobra s druge strane ja sam s muške strane iz familije gde se kasno dobijaju deca.Moj ćale je mene dobio kao što sam i ja dobio dete kad je imao  50. Ja sam tvrdio da sam ja reklamacija za prezervative. Ja nisam dete u klasičnom smislu te reći.

Marina – Kad pominješ vojsku muškarci imaju običaj da prave ta porećenja kad žene pričaju o porođaju oni onda o vojsci.

Voja – Da svako ima svoju muku.

Marina – Kad one pričaju o trudnoći..

Voja – E one imaju devet meseci ja sam bio 12 meseci u vojsci. Ja nosio uniformu, ti nosila dete, šta je to.

Marina – Oko te vojske uvek tako neka mistifikacija većita.Na kraju sve se svede na neku dobru klopu i neko kao dobro druženje koje se kao pamti.

Voja –  Ja sam tamo samo gubio vreme bezveze.Ništa odatle pametno nisam doneo i ne volim da pričam o njoj.

 Marina –Dobro ajmo na drugu temu.Šta ti sad pametno radiš? Spremaš li se na neki odmor?

Voja- Zatrpao sam se velikim životnim obavezama i hteo sam da to ispratim do kraja tako da nisam  nešto organizovan, obično idem negde na more a treba da se steknu dva uslova. Prvo da se ima para a drugo nije avgust jer tamo gde ja volim da idem već 12 godina i volim tamo na Krf. Idem kolima ili motorom.

Marina -Voziš motor?

Voja – Pa ne vozim jer zamalo da sebi sam dajem opelo. Sada su u avgustu na ceni drugi, gnjave dave turisti, tamo gužve,Italijani, laprdaju, tamo je sad gužva velika, gnjave dave, dok oni ne odu ne vredi.

Marina – Znači na Krf u septembu.

Voja – Ne nego u julu  a u septembru moram ove godine da odem tamo odakle mi je otac sa Korčule, da izvršim obavezu koju odlažem godinama.

Korčula

Marina-Stvarno, ti si sa Korčule?

Voja –Moj otac je, to je prezime sa Korčule, znaš ja sam ti nacionalna džukela , otac mi je iz Dalmacije a majka mi je bosanska Srpkinja, iz Vojkovića kod Sarajeva.Sreo sam skoro jednog zemljaka i ja stvarno ne znam šta sam ja sam u stvari Bosanac koji zna da pliva ili tako nekako.

Ove godine moram da odem tamo jer kad je on mučenik umirao on mi je u toj svojoj bunovnosti preneo želju jedinu da ga sahranim tamo gde mu je majka i da pola njegovog pepela prospem u more sad to nekako treba da počenem da organizujem. Aj za ovo prospianje pepela ću nekako da izvedem ali sad treba otići dole pa običi tog popa pa videti kako šta, naći neko mesto da sagradim neki spomenik, ja sam to odlagao, dvadeset godina nisam bio tamo zbog rata a posle zbog tog obećanja jer znaš kao glupo mi da odnesem dole a ja bih voleo da mogu ovde da odem znaš kako mi doživljavamo mrtve kao da su živi kao da čitaju “Politiku” pa im se obraćamo u čituljama kao sa „Dragi naš, sada kada te nema…“ u drugom licu jednine tako da moram i neki posao da obavim pa ću to sve onda da objedinim.

Korčula,mesto Vojine mladosti 

Marina – Kako putuješ? Kolima ?

Voja Nekad sam išao svugde avionom a sad avion za Krf za septembar nema, avion za Split nikad nema, zašto ne znam ne vole nas ili ne vole ih ili ovi ovde ove ili oni ove pa možda dole kolima. Do Krfa još i može Grci gradili neke puteve.

Marina – Evo moj gost pevuši pesmicu jedne pevačice koja je bila poznata i te kako popularna pre dvadset i kusur godina pa sad opet je popularna.

Voja –Prozaičan razlog što slušam.Radim neku reklamu, pa smo kupili tu pesmu. To zbog posla je slušam je 144 puta dnevno.

Marina Koja je to pesma ?

Voja – Kolačići.Za kolaće sam kupio pesmu kolačići.

Marina – Radiš reklamu za “Kolačiće” ? Kako se rađa ideja za reklamu osim što ti tako ti neka pesma pala na pamet?

Voja – Došli ljudi i rekli kao “Evo imamo kolaće” ja reko “Odlično znači vama treba pesma koja se zove “Kolaiči “kao eto za kolaće i ja zvao Kikija Lesandrića da nam to proda i vidim da mu niko ko proizvodi kolaće za ovih dvadeset godina blentavih od kada postoji pesma nije se setio da traži pesmu.

Marina– Peva Marina Perazić a to je Kiki pisao, jel tako ?

Voja – Da što je još bolje on je pisao i tekst tako da ne moram posebno da platim tekstopisca a posebno i sad ja to slušam te “ Kolačiće” onako pravimo i neki spot pa se natežemo sa kadrovima gde ćemo kako koji da bude pa sam slušao jedno trista puta i kad sam dolazio kod Vas u radio onda sam slušao i to nešto…

Marina -Da, sad je Marina opet popularna, oslabila je nekih deset kilograma bavi se  zumbom, plesom..

Voja– Ja sam rekao kad sam dolazio ovde da se ja uopšte ne uklapam u spisak gostiju vaše emisije.

Marina -Aha, ne uklapaš se u “Farmu” to misliš ?

Voja Da u stvari ne, ne uklapam ja taj celebrity life.

Čitao  sam Still. Žena me poslala kod manikira i pedikira,i tamo sam čitao sve te časopise ima tamo te grdne časopise sve isto samo prelepe ono o poznatima i ja sam lečio taj nokat 2-3 meseca. I čitao sam mesecima sve o Radi Radenović. –Ona je ograbala auto, Ona je zgazila u pseći izmet, o drvo udarila noću, ona je bez novog dečka, bez starog dečka, sestra joj se ženi,  udaje, šta li već jedino ne piše ko je Rada Radenović, šta ona radi uopšte

Marina -Voditeljka, televizijska.

Voja – E ali ne piše uporno ne piše šta radi. A sve  znam o njoj. I posle tri meseca ja se zaintaio posle tri meseca baš ću da je naćem i na kraju puknem kao borac koji se predaje,koji odustaje od borbe, pitam Bubu, tako se zove pedikirka.- Bubo ko je ona dajte više ne  znam ko je šta radi ona, sve znam o njoj ne znam ko je ?.Kaže pa ona je voditeljka na televiziji “Na kojoj bre televiziji?” Kaže na Pinku. Ja malo bežim od Pinka ali ne mnogo, nije da ne gledam ali ne baš  ali je nigde ne vide. Kaže nema emisiju već dve godine.

Marina – Nema, zato što se porodila.

Voja- Nemam brate pojma, ma onog momenta kad sam shvatio ko je šta je odmah sam zaboravio. Dakle u taj svet celebrity ja jednom sam ušao naivno ono kao “Glorija” i “Story” i kao popunjavao neka kao anketa, odgovori na pitanja i došao kao neki fotograf pa me slikao kao kakav sam iz odavde pa iz odande i meni dosadi sve to ja napravim neku pozu kao da sam ja neki joginski leta? Izmotavam se i oni objave baš tu sliku i ja shvatim da sam ispao neviđeni idiot i kreten jer se trudim da nešto budem atraktivan jer ja kao treba da ućem u to društvo poznatih kao da treba da se udam.Bože mi saćuvaj jer taj svet počiva na tome da što je ćešće viđaš u tim novinama takvim  to znači da se slabije udala. Imam neke drugare moje oni traže svoje  bivše žene meću, ovaj svoje buduće žene meću ovim što čitaju vremensku prognozu.

Marina -Meću ovim što čitaju vremensku prognozu ?

Voja -Pa da, i to na manjim televizijama.

Marina  -Pa da, to su uglavnom mlade atraktivne devojke..

Voja- Imao sam jednog drugara koji je držao neko predavanje svojevremeno na YU televiziji. Na Yu info i dali Amerikanci neke pare ali ne valja što  im je Vesna Jugović mesec dana pre toga istovarila kamion ovih lepotica da budu njihove najavljivačice, nova lica i sad on njima drži predavanje o novinarstvu i kaže on njima “Vi bi trebalo nešto da znate  o ovom poslu” a ona digla dva prsta pa kao pita “A izvinite a zašto mi treba da nešto znamo ?” pa  kaže “Zato što će ta ista Vesna Jugović da doće da za godinu dana istovari isti taj kamion ispred televizije kako vi da opstanete a da ne znate ništa o svom poslu.” Ova ista digne dva prsta pa kao”Ali mi ćemo do tada da se udamo”. To ti je to, čitav taj kosmos da zatvorim sad ovaj krug kosmos tog privatnog ko se izlaže javno a ja ga izlažem javno evo sad raćunam radio pa niko neće baš mnogo slušati.

Marina – Aha, aha, baš ti hvala , reprizira se.

Voja -Ne upadam ja u taj šablon, kliše,ovde sam došao kao što sam i rekao zato što pripadam ku?i “Novosti” i zato što su me Radio Novosti zvale i zato što

Marina – Je to jedna od najboljih emisja koju možete da slušate.

Voja– Da i sve se to sklopilo zajedno ja otud i pričam o svom privatnom životu.

Marina- Dobro i kako si upoznao suprugu kako ste se zavoleli ?

Voja  Mi smo jedna priča iz španske serije. Mi smo se upoznali na poslu.

 Marina –Stvarno ?

Voja -Pa da.

Marina -E hajde da slušamo muziku pa da nastavamo kao u španskim serijama kad je najinteresantnije preknu

Voja– Da, Rodrigo će se vratiti.

Marina- Voja nam otkriva  neke tajne iz svog emotivnog života o svom privatnom životu, kako se upoznao da suprugom.

Voja-Čitajte sve o tome u časopisu Helo,Story i Glorija a uskoro Voja u rijaliti šou Frama – 24 sata sa Vojom Ženetićem.

Marina-Nikad se ne zna, koje pare mogu da ponude, Vojo ko zna koje pare ili uslove mogu da ponude.

Voja- Ne ne bih mogao, ja bih se radije ubio otišao bih negde, ma ne mogu da provedem u istom prostoru ni u životu.

Marina-Znači nema tih uslova za  koje bi pristao ?

Voja- Ma ne nije da se gadim,svejedno mi je brate  nije to, šta ima gledaš History,  Discovery channel televizor je demokratska naprava gledaš brate šta hoćeš nije to nego ne  mogu u istom prostoru da budem sa mnogo ljudi, ubio bih nekog prekosutra.

Marina- Ha,ha da se vratimo na ove lepše teme. Znači kako se rodila ljubav izmeću tebe i tvoje supruge ?

Voja-Bili smo na poslu i tu se uspostavila neka simpatija ja sam bio jedan perspektivni Ćoro a ona je bila jedna vel’ka riba (bosanski accent) i onda sam ja tu osvajao neke planine a njoj se dopao alpinista i tako se ispostavilo da smo jedno za drugo.

Marina– Ko je učinio prvi korak?

Voja- Pa ja sam.

Marina- Iako si bio kako kažeš ?

Voja – Da kao perspektivno ćoro se kaže u Bosni.

Marina– Zaćorio si se znači ?

Voja- Ma zaćorio se samo onako.

Marina- A čime te je privukla odnosno šta to žena treba da ima koje su to osobine kod žene koje tebe privuku?

Voja -Pa ne znam.

Marina -Sad više ne razmišljaš ?

Voja -Pa muškarci i žene ko kljućevi i  brave nema univerzalne šare. Mora da se proba ćesto da se vidi da li će vrata da se vrata otvore.

Marina- Znači to je neka formula u stvari ?

Voja-Možeš da imaš sreće da ubodeš iz prve ili druge.Ima nesrećnih kljućeva koji nikada, celog života nešto škljocaju nikako da se otvori da se uzme taj raćun za Elektrodistribuciju.

Marina- A jesi li ljubomoran?

Voja – Veoma sam bio dok sam bio mlad i glup pa sam onda bio manje jer sam bio malo stariji pa malo manje glup a sad sam vrlo malo do nimalo ljubomoran zato što sam stariji. Uvek mora da bude prava mera.

Marina – Dobar začin ljubomora u vezi ?

Voja- Pa onako kako da objasnim.

Marina -Kao so u moru.

Voja – Kako da objasnim pa kao soja sos u kineskom restroranu, može i bez njega  ali nije to to.

Marina – Ha, ha.

Voja- Ko pasulj bez kupusa.Slatkog.

Marina-Kad spominješ klopu šta voliš da jedeš?

Voja –Pasulj obožavam.Kad sam bio mali , ponedljekom su u školi….ja sam ti dete usamljene majke u penziji. Bila je penzionisana kad sam krenuo u školu. Uvek je brinula o meni i kuvala mi sveže uvek smo u frižideru imali jednu stvar da se ne pokvari a ja sam i pored sve njene brige i nege Bože mi prosti, najviše voleo ponedeljkom da idem u školu jer smo imali pasulj. Ponedeljkom se ćetiri sata služio pasulj u mojoj školi i dnevni boravak i kad zamiriše ona pasulj?ina uh, tako da i dan danas volim  pasulj sa svim oblicima mesa može i bez ali ajde ako mora.

Marina – A  da li  znaš da spremaš nešto?

Voja – Slabo umem ono , nekad sam davno zagnjurivao u te kuvare, piletina sa orasima pa ćudima pa onda ovo ono i onda nema se vremena za to, i nemam ja više živce za to, da to radim. Volim onako da sebi isećem gomilu povrća pa ga prepećem na ulju i to je to.

Marina- Znači zdravo se hraniš vodiš raćuna?

Voja– Ma ne brate taman posla. Volim da ponekad isećem to povrće ali ne svaki dan. To je ponekad. Onaj jedan u ćetrnaest dana kad nisam u McDonaldsu, fraj čikenu, pizerijima,

Marina I tako girosima ?

Voja – I volim sarajevski i banjalučki ćevap.

Marina– Pa dobro to nije ćudno s obzirom na poreklo.

Voja- Našao sam neki dobar restoran ovde u centru da ga ne reklamiram baš je dobar ćevap drži neki moj zemljak, njegova majka je isto iz Vojkovića kod Sarajeva.

Posle pauze

Marina- Voja moj većerašnji gost (ćuje se zvuk telefona)

Voja- I njegov podsetnik telefon.

Marina- Sve zapisuješ u telefon, nema ono..

Voja- To je taj takozvani smartfon pa me podseti da moram da pijem lekove..

Marina- Aha, dobro nemoj to nikako da zaboraviš, nadam se da nije ništa ozbiljno.

Voja- Nema bolesti koja nije ozbiljna i smrtna samo treba da potraje.

Marina- Kako si ti ono negde sam o sebi napisao kako ono biše- Uz malo sreće Voja živeće do svoje 88.godine kao neki njegovi prethodnici, nešto slavniji u oblasti življenja.

Voja – Dabome, drug Tito živeo 88 godina to sam zapamtio jer moja baba je bila njegovo godište i nije bilo srećnije osobe na svetu kad je on umro od nje.Rekla je – Eto uz takvu negu a ja ga nadživela.

Marina- Ti si i autor dečijih priča “Bića o kojima malo znamo”? Zvuči kao da je o  kučnim ljubimcima ? U stvari su za decu,

Voja- To je ideja baš da deca nikada ne lažu a ni ljudi nego da ih u stvari napadne neko biće, neki virus neka bakterija i da oni konkretno kad lažu onda to znači da ih je napala aždaja, to su male troglave bakterije koje izazivaju da kad govoriš istinu svrbi te jezik. I onda ljudi lažu jer prosto moraju a ne lažu što hoće. I ta cela knjiga je koncipirana na tome da to sve što mi imamo kao mane da to nije poreklom od nas, mi smo savršeni, perfektni nego je zapravo reć o tome da postoje neki grdne neke stvari koje mi imamo a ni ne znamo da ih imamo. Kad deca neće da jednu onda imaju Nećejeda on izaziva gaćenje prema slatkom kuvanom kupusu.

Marina – Ali ne prema McDonaldsu i prema brzoj hrani.

Voja – Ne a pa on je mutirao što kažu ovi što tamane beogradske komarce kad god pospu nekim vanil praškom za koje su za ogromne pare uvalili nekom da nas prevari onda kažu da su komarci mutirali a tu je fazon da ih posipaju ko zna ?im i neko je uzeo silnu kintu a eto oni mutirali.

Marina – Ali oni njih prskaju i sa zemlje i iz vazduha.

Voja- Pa kad ih prskaš vodom možeš da ih prskaš odakle hoćeš.

Marina – Tako da oni samo rastu rastu.

Voja- Preslatko je to mi se sviđa i onda mi siroti svet koji veruje u to što prođita u novinama onda mi kad vidimo tog mutanta komarca mi ga napadeno papučom po zidu ko Radovan III  a kad ga poprskamo onim što kupimo u samoposluzi on umre na to nije mutirao na to ne mutira ali na ono što grad Beograd plaća iz mog doprinosa…

Marina- Jesi  li primetio one razne insekticide da ima jedan je za muve jedan je za žohare jedan je za komarce?

Voja- Pa kad imaš različite parfeme za različite vrste žena.

Marina- Kako to misliš, za plavuše i crnke ?

Voja –Pa eto Nikol Kidman kad stavi Šanel 5 to je za tu vrstu žena pa kao eto, pa i jest npr. taj Šanel 5 za tu vrstu žena, onda ovi smisle pošto je to taj za tu vrstu žena onda imaš drugi za drugu vrstu žena. Ja sam pre neki par dana kad smo već kod toga pokušavao da ubijem, kod mene se stvorile neke muve u stanu i ja sam ih jedno pola sata prskao nekim dezodoransom od lavande to se sad pakuje isto izgledaju.

Marina- Ali to je bilo nešto za orman ?

Voja- I moljci su mi dizali nogice rukice da ih prskam ispod pazuha i vikale “Još, još”

Marina– Ha, ha

Voja – I toliki sam idiot bio da sam rekao “Bože šta je ovo da nisu mutanti opet šta je ovo ove muve i insekti su prilagodljivi neće da umru nikako.

Marina – I to je neki marketing znači. Ti se već skoro 18 godina baviš advertajzingom?

Voja- Odvratajzngom. Ja sam došao u tu neku prvu svoju agenciju negde tamo 1991.a pre toga sam pisao za neke moje drugove neke kataloge ćuda nešto ono levo desno pa se raćunalo da sam u toj branši i od ranije nešto.

Marina – Znači oduvek si voleo da pišeš?

Voja- Pa nije nego sam, da se vratim na onaj početni razlog. Ja sam bi strašno siromašno dete u smislu ?ale neki prosvetni radnik a ne živi sa nama majka penzionerka neka najmanja moguća penzija ja sam morao sebi da zaraćujem za odmore za farmerke za sve živo i onda tek kad se nekako neke redovnije prihode za studije nabavio ja sam tu i dete pridodao, sve usput i ti sad imaš familiju da hraniš, imaš ovo, imaš ono, radiš šta stigneš, šta ja umem da radim ne umem da nosim gajbice s pivom ko Marko Milošević pa dobije tri miliona evra za petnaest dana nego umem da pišem, smišljam i tako i onda sam ja gledao da to može da se unovči i eto gde god sam stigao da ga unovčim ja sam ga  unovčio.

Marina- Dobro u marketingu si stalno kažu kao na nekom početku, nešto uvek je novo.

Voja-Posao ko svaki drugi što kažu kokoška  uvek ima neki posao. Ako uzmeš pa kljucaš ceo dan pa će neke pare da budu samo je pitanje gde kljucaš. Ovaj što kljuca na državnoj kasi on na kraju debela kokoška bude jer je veliko i zrno. Mi ovako vrapci šta naćemo to pokupimo.

Marina- Negde sam prođitala da taj prvi dan u tom tvom biznisu sa marketingom si proveo tako što si nosio neku kantu s vodom, nešto je prokišnjavalo..

Voja- To je drugačija priča..

Marina- Eto vidiš, tako piše u novinama i..

Voja – Što kažu istrgnuto iz konteksta a ovako to ide. Cela priča glasi ovako. Ja sam lepo sebi život organizovao dok sam radio za “Dnevni Telegraf” jer sam radio malo neke reklamice, zara?ivao od svojih kolumni koje sam pisao  i još nešto pride onda su skotovi ubili Slavka ćuruviju na Uskrs, i onda posle toga kad se rat završio i to sve ostalo ja sam počeo da se diskretno raspitujem da li bi mene neko zaposlio od ovog divnog demokratskog slobodoljubivog sveta i odgovor je bio ne. Divan demokratski slobodoljubivi svet nije našao za shodno da radi sa mnom.Pitao sam zašto..

Marina- Samo su te se klonili , jel tako ?

Voja- Niko mi nije ništa rekao. Kad god sam pitao da li bih ja tu mogao nešto da radim rekli bi “Nije sad zgodno.” A zašto im nije bilo zgodno ne znam.  I onda kada sam se ja onako najdublje razočarao u slobodoljubive demokratski orijentisane i sve ostale ljude, onda mi jedan drugar rekao “Ma daj ovo su sve go..na i ćubrad nego da ti lepo otvoriš privatni biznis.” Kakav bre privatni biznis ? Pa kaže lepo, uzmeš kancelariju i radiš to sve nešto što si radio do sada a ja ionako ne mogu da otvorim dve firme jer sam imao srčani udar.I ima jedan sprat svoje firme slobodan.I onda sam ja uzeo taj donji sprat odlučio da to bude moja firma i prvi dan mog biznismenskog života je pao neki orgoman pljusak i provalilo je nekoliko desetina litara u taj podrum i ja sam proveo prvi dan sa kofom i kanticom i krpicom..

Marina- Nisi gajbice nego si kantice.

Voja- Tako da eto meni to bio rad ne što hoću i što volim da se obogatim jer me baš briga za pare  jedem leba i Argete, imam stan koji sam dobio od pokojne majke u kome sam odrastao a ima ona čuvena “Da Bog da  umro tamo gde si se rodio” što ću da ostvarim jednog dana i kad pogledam s tog prozora ja ceo život vidom. Ja sam na tom prozoru odrastao. Znači imam i stambeni prostor koji mi treba i tako dalje i tako dalje tako da ono, pare sam ja zarađivao da bih sebi zaradio pa sam možda zaradio više. E sad je kao kriza pa opet zarađujem možda malo više, onda malo manje. Da bi čovek bio bogat on mora da savlada gađenje prema Službi bezbednosti. I da kaže “Ja sada pristajem na sve, može..”

Marina- Prodajem dušu đavolu..

Voja- Ma ne nisu to đavoli to su ljudi koji rade posao kao pekari mlekari kao svi.

Marina – Meću nama su misliš?

Voja -Ne brate oni su instuticionalizovani. Rade u partijama, rade ovo rade ono i ti sad kažeš “Dobro ja pristajem šta treba uradimo, oni kažu.. Ko ovo sad Saša i Željko Mitrović iz Pinka. Znači ti hoćeš da zaradiš million evra , može ali ti moraš da se kerebečiš sa armoniku i da iznosiš mišljenje o emisji  “Narod pita” i “Zvezde Granda” kako je ova naša kultura otišla u propast, to sam gledao pre neki dan. Ima kod Olje Bećkovi? na B 92 tri kretena intelektualca a na Pinku je bio Saša Popović sa neka tri pevača.

Marina-Bilo ti je svejedno na kom si kanalu ? I otišao si na History ?

Voja- Znaš došao je momenat da Saša Popović kaže “Ja sam kultura”

Marina- Ti si ipak dobijao i brojne nagrade na festivalima za te reklamne scenarije, Firenca..

Voja- Ja sam dobar deo tih reklama napisao ali je Dragan Sakan čovek koji je od svih motiva.. čovek treba da ima motiv za aktuelizaciju.. on stalno šalje na te festivale i sad dok sam ja tamo pisao, možda šalje i dalje, ja sam stvarno dobio par nagrada čak me je i vodio na neke od tih festivala zamal’ da primim tu nagradu al uzeo je on, ali neka vodio me lep je hotel tako da je to što su me drugi prijavljivali..

Marina- Pa da dobio si Zlatnog pobednika festivala u Firenci 1993..

Voja- To je mnogo slatko..

Marina- Zlatni bubanj, šta je to? Zlatna ruža Montrea 1994 ?

Voja- Taj u Firenci je sladak to je Festival reklama niskog budžeta jer to kao nagraćuju se ideje a ne produkcija i sladak je. Ja sam tamo bio primljen ko Bugarin, bile sankcije pa kao doleteo sam iz Sofije.

Marina- Tuta?

Voja-Tura Bugarin. A dopisivali smo tamo, pošto nas je reklama  koštala da je napravimo 400 evra a oni nemaju predviđen tako nizak budžet za reklame pa smo mi dopisali jedno dve nule da bi bili face jer njima je nizak budžet do 100.000 maraka. A čovek u kadru stoji, prosto ne postoji trošak, on tu nešto nabraja, nema ništa, našminkaš mu podočnjake rekli smo mu da pusti bradu onda smo snimili prvo kraj spota jer kao njemu poraste brada dok priča, onda smo ga obrijali, pa ovo pa ono i na kraju smo snimili početak.I to je trajalo tri sata jedino što smo morali da stanemo u snimanju reklame kad prolazi trolejbus u Ive Lole Ribara  nismo imali pare za studio nego neko vikne “Eno ga, eno ga” mi ćutimo i onda kad prođe trolejbus mi nastavimo. Tako da smo na taj način pokorili svet i pokazali zapadnoj zajednici da su u krivu kad kažu da je Srbija jedna nerazvijena nekulturna  zemlja mi smo jači od njih, mi smo bolji od Amerike mi ćemo na Mesec.

Marina- Jesmo.

Posle pazue

Marina- Moj većerašnji gost je pisac,scenarista, kolumnista..E to kad kažeš imaš kolumnu, mnogi pišu odnosno imaju kolumne kao što si rekao, bave se kulturom imaju projekat kako se piše kolumna ?

Voja- Ja ne znam eto tako nemam naziv za ovo što radim pa su me stavili u tu rubriku kolumnista u “Novostima”

Marina- Da i  svake druge nedelje kad otvorite Novosti.. nedeljne, onda imate..

Voja-Ja sam voleo Ben Akibu. Branislav Nušić dok je bio u “Politici”bio je Ben Akiba ja volim da pišem tu vrstu kratkih novinskih priča pa sad ako se to zove kolumna ubi me.

Marina-Pa svi znaju da si Voja za Branislava Nušića nisu znali da je on.

Voja- Ben Akiba, ma znali su. Ja kad god sam pisao baš kako se predaje kolumna u novinarstvu nikad ništa gore nisam pisao u novinarstvu jer ona podrazumeva da moraš da imaš neko svoje lično mišljenje pa “Ja da vam kažem””Slušajte mene” “Mnogo puta sam istakao evo”. Ja…kad bi to nekako moglo da se nazove humoreska ili nešto tako ne znam koji je izraz za ovo što ja radim.

Marina- Ja se uvek slatko nasmejem.

Voja- Da kažeš da je neko humorista nekako onako kao da si ga opsovao, satiričar zvuči već nekako ozbiljnije.

Marina- A kritičar ?

Voja- Nije to ista priča to su posebne vrste.. tako da eto to je taj naziv koji eto nemam neki bolji pa taj.U principu kolumnu kao sam na?in pisanja ja ne volim, ne snalazim se u njoj.

Marina-A šta čitaš ? Šta voliš da čitaš ? Koje su ti knjige omiljene ?

Voja- Knjige sam prestao da čitam kad je počeo Internet.

Marina- Pa dobro, šta čitaš na Internetu ?

Voja- Čitam jako mnogo neke literature, članaka, pedest posto svog vremena koje prosećni čitalac provodi čitanjući erotske sadržaje  smeh – To kao niko ne čita- Lažu sad sam otkrio neku napravu zove se Kindle Ipad to će biti sve više koja ti omogućava da imaš nešto veličine knjige u rukama i da možeš da listaš strane..

Marina-  Da, čitala sam o tome.Opet ne listaš prstima nije to to.

Voja- Ne da nije to to, nego je mnogo više od toga.Knjiga, ko knjiga, možeš da povećaš slova kakva god ti hoćeš, pozadinu kakvu ti voliš kad namestiš sve kako tebi treba onda udri po onome rukom nema miša nego rukom i sad počeo da čitam knjige ponovo.

Marina- A koje ?

Voja- Pa nažalost pošto nismo tehnološki ukljućeni, mi smo stali kod televizije kod Grand šoua tako negde i savremeni mediji i nema knjiga na srpskom jeziku  ima na engleskom. E sad koje sam knjige počeo da čitam ponovo to je naučna fantastika.

Marina- Voliš naučnu fantastiku ?

Voja- Sad me valjda obuzelo zbog krize srednjih godina šta li nekako se vraćam na taj prozor kao što sam rekao malopre da ga doživim ponovo pa drugačije, vraćam se na te knjige jer su me one radovale nekada.

Marina- Šta si čitao ? Jel si čitao “Solaris”?

Voja- Sve živo i mrtvo što je izašlo od naučne fantastike sam čitao.”Monolite” Bobana Petrovića,od Bobana Kneževića,sve.

Marina- A jel voliš i naučno fantastične filmove.

Voja- Nema ih, voleo bih da ih ima ali nema ih.

Marina- Znaš ono Star Tracks, Galaktika, Svemirska krstarica…

Voja- To je američka država spakovana u svemirski brod sa ženom predsednikom, nju napadju neki tipovi što liće na nas ali nisu, pa to stvarno ne mogu da gledam, baš ne mogu, Čak nema da tu nešto mnogo lete neki brodovi ma jok, s vremena na vreme neko slika neki vakum, prostor neku teglu sa zvezdama neki krmelj od broda se pokreće i sad to kao naučna fantastika

Marina- A povratak Džedaja ?

Voja– Da. Realno mi proživljavamo neku novu tehnološku revoluciju. S jedne strane već smo prošli ovo MP3 CD-ova i svega. Pre neki dan kažem nekom mom drugu kad smo analizirali to “Ja sad i kad se setim šta bih slušao ja se obradujem, ne moram da ga slušam, ne možeš da se setiš šta bi slušao koliki je izbor”. E sad dolazi nam u Srbiju uskoro video demand to ti stoji film u videu i ti ga gledaš kad ti hoćeš, na televizoru, nisi ga downloadovo, to tamo negde stoji.

Marina- Ti samo preuzmeš u stvari ?

Voja-Ima televizija koja se zove catch up tv,odnosno ti gledaš kad  hoćeš, bio dnevnik u pola osam ti ga catch up i gledaš kad stigneš tako da televizija koju mi sad znamo ona je mrtva ko što je mrtav i radio samo mu niko to nije rekao.

Marina- Pa može da se sluša na internetu..

Voja- U klasičnom smislu je umro takav kakav je klasičan e sad kad vi imate “Većernje Novosti “ako imate pravi radio u “Večernjim Novostima” onda vi zapravo imate channel čitav koji se sastoji od toga da ja mogu da izaberem sa talk show ili bez talks show,  emisije da pustm kad ja hoću a ne kad bi ti meni pustio. Sad je radio koji mi slušamo linearan on mene prisiljava da  prilagođavam svoje vreme njemu. A nove radio stanice su kako se to kaže nelinearne doćeš na njihov sajt i on te pita šta hoćeš.Kao nekad kamion sa sladoledom sad ima na svakom ćošku a ranije si morao da ćuješ da on zatrubi pa tričiš za njim. To se isto desilo sa medijima, nema da ja trčim za njima.

Marina- Nego oni trće za nama?

Voja- Ja stalno trošim na tu novu tehnologiju i to je meni po kući.. a zapravo je odgovor na pitanje da li ja čitam knjige. Ja bih čitao kad bih stigao od svega ovoga što klikćem tokom dana. Od tih silnih naprava koje ja imam koje volim, nema ih mnogo prosto su.. ja ih i ne držim u kući nego su u cloudu, van kuće. Meni kompjuter košta 100 evra jer mi je sve što imam na Internetu. Zadnje od tih ludosti koje sam sebi priuštio ko što rekoh kriza srednjih godina, ajde ok. želeo sam da sviram bubnjeve ali nisam mogao, treba ti podrum, treba ti bend i onda sam kupio električne bubnjeve ko prave  stavio kod sebe u kuću i ja svaki dan 45 minuta…. mogao bih da sviram na svadbama gluvonemih, odlično.

Marina- Šta kažu komšije ?

Voja-Nema, električni su.Staviš slušalice i niko te ne čuje.

Marina- Sve sam za sebe i uživaš. Jel se rekreiraš?

Voja- Pa gde ćeš više. Ja sam posle 45 min. lupanja znojav kako da objasnim. Kao da tučem meso 45 minuta.

Marina- Ne mislila sam ono zdrav način ishrane, rekreacija.

Voja- Ma kako gde ću, ne znam kako bih to objasnio. Kad budem imao 84 godine.. mislim ako sa 84 godine nemam holesterol, ne znam šta sam se čuvao.Šta da ne omastim sanduk, ne znam u ćem je vic.To guram dok nešto se može, samo gledam da izbegnem stvari za koje sigurno znam da može da me… ja znam i od ćega ću da budem bolestan.Sad već pijem lekove protiv toga.

Marina- Čekaj, to ti je lekar rekao pa da preduprediš ili si vidovit?

Voja- Ja imam tri tetke i majku koje imaju težak oblik osteoporoze.Ona nije baš od toga umrla ali ja sam ćetiri godine bio direktor sopstvene bolnice.I onda sam iz predostrožnosti otišao kod veoma ljubaznih žena u beogradsku državnu bolnicu koje su me isterale nisu dale da se slikam. Pitale “Šta ćete vi ovde?”

Marina- Vi ste muško kakva osteoporoza?

Voja- Ja kažem “Znam da sam muško, hvala ali ima slučajeva u Americi dva miliona.Ona me gleda onako, kao “Pa gde ste to čutali? ”. Kažem u literaturi kaže “Dobro kako hoćete, vaše pare, vaša stvar”. A to košta 2000 din. I onda kao lezite i onda me je slikala i onda mi je saopštila vest da ja to imam a rekla jednu divnu rečenicu svojstvenu samo tim ludacima koji su ogrezli u primanju državnog budžeta “Bogami, niste bacilli pare.”

Marina- Ha, ha, ha, Jao kao “Dobro je za te pare smo utvrdili da imate.”

Voja- Da nije ružna još bih je i poljubio.

Marina- Ti si merio gustinu koštane mase ?

Voja- Da to je reče i sad moram da vežbam i vežbam i uzimam lekove i pio sam jogrut celog život litar dnevno i sad to radim i ništa mi nije bolje.

Marina- A ni gore.

Voja- Ja jedem burek da bih pio jogurt. I jedem to đubre samo da bih našao opravdanje zašto pijem jogurt ( smeh).

Marina- Jel imaš virtuelne prijatelje s obzirom na sve te nove tehnologije u koje si upućen?

Voja- FB sam četiri dan imao ukljućen i petog dana sam isključio.

Marina- Tako brzo si se zasitio ?

Voja- Ne nego sam shvatio…Ja sam čovek vremenski bankar. Najbolje znam kako se vreme najbrže troši. Ja kada sam ušao u to  i video o ćemu se tu radi ja sam rekao ja za ovo nemam vremena da ga trošim stvarno ne mogu da se bakćem time ja da budem elektronski ja i  da se družim sa mojim elektronskim prijateljima. Izem ti prijatelje kad ih imaš 340. A ove što ih imam, njih i viđam. Nemam ja u smislu “Svi su moji biseri po celom svetu rasuti”, ovi biseri koje imam tu su a ovi što su otišli..

Marina- Čujete se ?

Voja- ćujemo sa ja i moj prijatelj Srđan Vujica koji je u Hagu mi bi se i u Beogradu ćuli dva puta godišnje i ispričali kao da smo dva brata rođena jer nas jednostvno život ne upućuje jedan na drugog. On kad god je u Beogradu ja njega vidim. Sad to je kao da radi u Žarkovu u smislu i u Žarkovu ga ne bih viđao. Gde da ga vidim ?

Marina- Koja mesta su ti omiljena u Beogradu neki delovi grada  koje voliš?

Grafičar – omiljen Vojin restoran

Voja- Ako ima neko zelenilo to volim, ali ne volim prirodu po svaku cenu, nisam baš taj tip ekologa neko baštence pa se malo ćuti da ne dave s muzikom. Ja volim i relativno ćesto i da jedem i da sedim u “Grafičaru” na Senjaku. Lepo mesto. Ljudi su na čelu sa mnom muzejski eksponati. Znaš niko nije fensi, ne ručkamo salatice “Cezar” zbog koje su dva pileta poginula da bi ušla u tu salatu, kao što je obično po tim beogradskim restoranima kao dijetalno je.

Marina- Znači…

Voja- Znači ne jedemo sa naočarima za sunce, nego brate normalni ljudi, familije baba deda i to, nije da se nešto ono hoćete sa brusnicom nema taj fazon.

Marina- Ha ha, sad ima i onih raznih vrsta jogurta…

Voja- Nemam  pojma ja sam ušao u neku od tih novonastalih restorana fensi, nije da se ja gušim baš u dimljenim rebrima, hoću da pojedem ponekad ali ućem u taj neki fensi restoran i kao jede mi se nešto slatko i sad kao gledam ono tamo šta ima, tja ko ne zna šta je kola? može da ga pojede. Ja kao “Jel imate vi palačinke?” kaže “Da naravno gospodine.” A ja kao “A sa čime su vam palačinke? “ On me pogleda pa kao “S brusnicom” s čime bi bilo a jel ima s džemom. Ma mirna neka mesta a sve ih je manje. A ja sad radim sumanuto stvar i sad moram da odem van Beograda da nešto radim. Platiš u okolini Beograda šta 50 evra, lep svež vazduh, odradiš šta treba. Negde smo bili naleteli ima jedno preslatko mestašce ima tri bazena i jedno tri sobe, valjda soba po bazenu imaju svašta u sobama i naravno ta ogledala bi još i podneo ali tri bazena, i na sva tri bazena tri različite muzike ti se nabiju u uši a nisu baš odvojena pa ne možeš i onda  se kao u tim bazenima preliva voda. Najviše u stvari mira imaš kod kuće pa tu i voliš da budeš.

Marina- Bogami toplo  toplo i pijemo vodu,nećemo da kažemo koju.

Voja- Pijem vodu kako koju i ćesmovaću

Marina- A koju muziku voliš da slušaš?

Voja- Nećete verovati ali u poslednje vreme slušam  volim da slušam Treći program radio Beograd program noću. One žene koje čitaju. Ona ne razume šta čita,uglavnom ja ne razumem šta čita a i onaj koji je napisao bogami teško da ga razumem šta je napisao ne zna šta je napisao ali divno je i  umiruje i tako kao da si otišao u neku mentalnu banju posle izvesnog vremena počneš da slušaš i ukapiraš i opusti ti mozak i počneš da razmišljaš o nećemu i kao npr. Odnos egzistencijalizma i nećega i ti moraš da misliš i ko ume u tome da uživa i te neke klasike slušam

Marina– A rok, turbo folk ?

Voja- Ako ima neka lijepa pjesma u kafani otišao bih, volim dobar narodnjak više nego leba da jedem.

Marina- Koje ?

Voja- Sad ima ovaj film “Montevideo” i ima jedna pesma čućete “Pukni zoro “ i sad sam rekao ljudi ovo će biti hit ovo će se pevati po kafanama.Harisa naravno voliš kad ga ćuješ prvi put ali kad 1844 puta ćuješ “Od tebe sam sit kafano” malo mnogo je.Volim stare, moj dobar prijatelj Boža Milinković  beogradski veliki arhitekta još veći čovek me je navukao na te stare “Stani stani Ibar vodo” pesme, kad je već  “Žena i tajne” da se razumem . Idem ja i u disko i heavy metala i znam da vrištim u Domu sindikada i kad je dobra seoska svadba i da igram kolce.

Marina- Tradicionalno srpsko kolo.

Voja- I glamočko. Malo smo se pourbanili što nije loše ali je dobro i u tu svoju ličnu kulturu i ono ćega se taj “Pašten svet ( namerno imitira beogradski blazirani accent) iz Strahinjića Bana i mi čekamo da počnemo normalno da živimo” pomalo stide. Možda se i ne stide nego prosto ne razumeju. Izmeću te radikalno narodnjake i radikalno fensi struje postoji nešto što je teško pomiriti ali izmeću te dve opcije postoji lepota da odgledaš kako ljudi iz Srbije sa uživanjem mogu da igraju kolce i šta sve kažu kad igraju kao što sa uživanjem možeš da odslušaš klape u Dalmaciji kojih sam ja čak povremeno deo.

Marina- Tako znači imaš dara ?

Voja- Da ranije je bio običaj da se pevaju te serenade na  toj Korčuli na kojoj sam ja povremeno bivao i onda se skupi nas petoro šestoro i onda pevamo po potrebi.

Marina-  Pod prozor?

Voja- E pa sad pod prozor ali nije pod svaki prozor zadnji prozor pod kojim sam pevao je prozor majke čiji je sin bio u vojsci.

Marina –A tako to ide aha.

Voja -I onda ako ti je dobra klapa onda se pali sveća ili pali svetlo ili žmirka i možeš da pevaš ako dobro pevaš ako ne onda kofa s vodom  u glavu a bogami može i nešto drugo ako klozet nije savremen. I onda smo mi tako pevali imali dobru postavku i u ćetiri ujutru se otvaraju velika drvena vrata i najlepši sam video namešten sto pršute i sir i tata je namestio mama plaće a otac namešta i pokazuje kako je dobar domaćin  pili smo  prošek.

Evo privodimo kraju ovu emisiju gde je  gost bio Voja, pisac, scenarista  kolumnista, marktinški stručnjak, marketinški mag

Voja -Ako imamo vremeplov da nemamo ovu odjavu.

Marina -Šta ne bi voleo?

Voja -Ma daj nema veze, najbolja fora moj drug i ja hteli da napravimo vizit kartu drugu gore ime i prezime i dole onako podebljano i nakoso njegovo ime i prezime, shvataš umesto director, ne zanimanje mu je da bude on.

Kako bi ti ovu emisiju najavio, onako marketinški?

Voja- Ako niste na  odmoru, odmorite se

Marina -Znači slušajte emisiju “Žena i tajne”.