Napoleon i Žozefina

Često možete pročitati kao je ljubav između Napolena i Žozefine bila jedna od najvećih u istoriji. Oni su bili veoma vezani jedno za drugo ako je to ljubav, onda su se voleli. Takođe, oni su, a mnogi su svedoci toga, bili veoma vezani u seksualnom pogledu utoliko pre što je Žozefina bila starija od njega, iskusnija i on je nju upoznao kada je kao mlad general, čin u koji je unaparećen, nakon pobede kod Tulona, došao u Pariz gde se ona kretala u salonima poznatih gospođa. Nju je u to vreme kao ljubavnicu izdržavao Bara, visoki činovnik vlade a pošto je bio dobar prijatelj sa Napolonom, prepustio mu je Žozefinu, udovicu grofa Boarnea kojom je bio opčinjen i upoznao u salonu Tereze Talijen sa kojom je Bara takođe bio  u vezi. Za Francusku tog doba to je bilo normalno. Bara je Žozefini kupio kuću u koju se uselio i Napoleon je bio dobar oćuh njenoj deci sinu Eženi i ćerki Hortenziji.

Dezire Klari Bernadot, Napoleonova verenica

Pre nego što se venčao sa Žozefiom, Napoleon je bio veren sa ćerkom marsejskog trgovca svilom Dezire Klari ali je on morao da ode za Pariz, razmenjivali su pisma i na kraju je on prestao da joj piše. Ona se udala za njegovog generala Žan Batist Bernadota koji je počeo da mu se suprotstavlja i na kraju postao otvoren oponent. Švedski kralj oduševljen kvalitetima Žan Batist Berndadota kao čoveka, vojskovođe i političara, predložio mu je da usvoji kao sina i tako je Žan Batist Bernadaot potao švedski kralj a Napoleonova verenica Dezire Klari Berndot švedska kraljica.

Sestra Dezire Klari, Žili Klari se venčala dr za Napoleonovog brata Žozefa nekoliko godina pre nego što se Dezire udala za Žan Batist Bernadota.
U početku braka Žozefina nije bila  zaljubljena u Napoleona ali kako je shvatila da se radi o ambicioznom političaru i vojskovođi, vrlo brzo joj je bilo jasno da će ona i njena deca imati budućnost uz njega. Strast u krevetu se pretvorila i u potrebu za bliskošću svake vrste i on je imao potrebu da  s njom razmeni misli, probleme da čuje njeno mišljenje po mnogim pitanjima. Etikecija tog vremena je bila takva da se nije moglo razaznati između kurtoaznog obraćanja i iskrene ljubavi da li postoji razlika. Kako je on često bio u pohodima, u Egiptu, Italiji, Nemačkoj, Poljskoj, ona je jedno vreme njega pratila ali je bila tako slobodna da povede u pohod u koji je krenuo u Italiju i svog ljubavnika, Ipolita Šarla, konjičkog pukovnika, deset godina mlađeg od nje sa kojim je razvila čitav biznis, sa ukradenim predmetima iz Italije.

Poline Fures, ljubavnica iz Egipta

Napoleon nije shvatao tada u prvom pohodu na Italiju 1796. da je on njen ljubavnik. Smatralo se da su njih dvoje napravili veoma dobar posao kao ratni profiteri.Napoleonu su bili bitni razumevanje, nežnost i seks. I to je imao od Žozefine. Međutim, ona nije bila baš preterano oprezna pa je do Napoleona došla priča o njih dvoje, posebno dok je bio u pohodu u Egiptu i on je, iako je imao ljubavnicu u Egiptu po povratku u Pariz hteo da se od nje razvede ali ona je celu noć preplakala pred vratima njegove sobe i na kraju joj je oprosti preljubu. Kada su ga pitali zašto joj je oprostio nešto što ceo Pariz zna da je tačno, on je odgovorio “Da sam se tada razveo i sam bih priznao da je to istina”. To je bilo 1798. Iako je on tada imao ljubavnicu Poline Fures, konstantno je pisao pisma Žozefini da mu se prdruži u Egiptu iako je znao da postoji opasnost na Mediteranu gde su krstarili engleski brodovi da njen brod bude zarobljen. Žozefina je tada bila u Napulju  u nekoj banji za nerotkinje gde ju je takođe posećivao ljubavnik, mećutim pala je sa drvene terase i propisno se ugruvala te morala je da odloži put za Egipat.

U međuvremenu Napolen je bacio oko na lepu  Polin koje je maskirana kao vojnik krenula sa svojim mladim suprugom, u pohod na Egipat a to su radile i druge Francuskinje. I tako, u Kairu, kada su se sve već razotkrile ko su, Napoleon nije imao ništa protiv, već je bio oduševljen jer je park u Kairu gde se šetao bi prepun lepih Francuskinja. Da bi je osvojio, on je njenog supruga poslao u Francusku pod izgovorom da mora da nosi veoma važnu poštu tadašnjem ministru spoljnih poslova Taljeranu. Spakovao je gomilu besmislenih papira, totlano nevažnih kao povreljivu poštu i dao mu zadatak da mora da mu lično preda. Englezi su presreli brod sa mladim Furesom i bili ubećeni da se radi o šifriranim porukama dok nisu shvatili o ćemu se radi jer je u jednom pismu stajalo da mora da ga zadrži u Francuskoj. Vratili su mladog Furesa u Egipat i on je zatekao Polinu u zagrljaju Napoleona. Razveli su se, ona je bila veoma popularna u društvu a Napleon je nastavio da ima ljubavnice. Ništa mu nije smetalo da sa Žozefinom ima kvalitetan ljubavi život a ona je sve tolerisala jer nije mogla da mu rodi dete. 

Đuzepina Grasini operska pevačica   bila je takođe njegova ljubavnica

Međutim mnogo mu je bila značajnija glumica koja je već imala brak i bila razvedna,  Eleonor Denuel de la Plen sa kojom je imao sina Šarl Leona ( 1806.- 1886). Sa njom ga je  upoznala njegova sestra Karolina. Napoleon je priznao dete i dodelio mu je titulu grofa Leona a nju je oženio za oficira sa dajući joj dobar imetak mećutim muž joj je nestao negde u Rusiji za vreme pohoda 1812. Eleonora se udala i po treći put.

Eleonora Denuel de la Plen, glumica sa kojom je imao dete sina Šarla Leona.

Sledeća  značajna ličnost u životu Napoleona bila je Marija Valevska, poljska grofica kojoj se  uporno udvarao dok nije pristala da mu, kako su je naterali, po državnom zadatku postane ljubavnica.Rodila je Napoleonu sina Aleksandra Valevskog 1810.koga je Bonaperte porodica priznala i imao je visoske funkcije u vladi Napoleona III.

Napoleon se ipak razveo od Žozefine jer je želao da ima potomstvo. Njihov razvod je bio veoma tužan i on nije želeo dugo da je napusti i dolazio je kod nje u Malmezon, vilu nadomak Pariza, ponašao se kao njen ljubavnik, najbolji prijatelj, jer mu je trebalo vremena da navikne na činjenicu da oni zapravo više nisu supružnici.

Marija Lujza, ćerka poslednjeg rimskog cara kome je Napoleon bio najveći protivnik i protiv koga je vodio ratove. Ipak, orodio se sa mrskim Habsburgovcima. rodila mu je sina Napoleona II koji je odrastao u dvorcu u Šenbrunu kod svog dede poslednjeg rimskog cara i nažalsot mlad je umro. Rođen je 20.3.1811. a uprmo je jula 1833.

Bio je plav na Habsburgovce i nije bio oženjen. Posle njega, Marija Lujza je rodila vanbračnog sina jer se rodio za vreme Napoleonovog života, zvao s Vilijel Alert princ od Monenuovo. Njegov sin je bio viosko kotiran na dvoru Franc Josefa. Tako Napoleon Bonaprta nije imao naslednike, bar ne iz zakonitog braka mada je Aleksandar Valevski, koga je priznao, sin Marije Valevske takođe bio prihvaćen od strane porodice Napoleon Rođen je 4.maja 1810. i umro septembra 1868.Primljen je u Akadamiju lepih umetnosti u Parizu, dodeljen mu je veliki krst legije časti i pripadao je redu malteških vitezova. Imao je sedmoro dece od kojih je šestoro iz dva braka i jedno vanbračno.

Žozefina je  umrla 1814.godine posle  upale pluća nakon bala na kome je igrala sa ruskim carem Aleksandrom , nakon što su okupacione Austrije, Rusije i Nemačke snage ušle u Pariz.
Napoleon je posle poraza na Vaterlou poslat na Sv. Jelenu gde je umro početkom maja 1921. i tamo je imao ljubavnicu. Bio je tužan kada su mu javili da je Žozefina umrla ali je to bilo u vreme kada je on bio okupiran svojim vojnim neuspehom i planirao da povrati vlast. Ipak njegov komentar je bio “Bila je to dobra žena”.
Ipak, brak Napoleona i Žozefine doneo je  na posredan način potomke i Bonaparte i Boarne porodice na evropske prestole jer se Oskar I Bernadot, sin Dezire Klari, njegove verenice i Žan Batist Bernadota, švedskog kralja koji je dobio ime Šarl XIV John, švedski kralj, oženio Žozefininom unukom Žozefinom Lojtenberg, ćerkom Ežena Boarnea, Žozefininog sina iz braka sa Aleksandrom Boarneom koga je Napoleon usvojio kao sina i koji se oženio bavarskom princezom Augustom.

Hortenzija Boarne, Žozefinina ćerka iz braka sa Aleksandrom Boarneom, udala se po Napoleonovom narećenju za njegovog brata Luja iako nije bila u njega zaljubljena i iz tog braka imali su sina Napoleona koji je postao francuski kralj Napoleon III i vladao od 1852. do 1870.

J.Holclajtner

Photo by http://www.agentofstyle.com/
http://www.historytoday.com/
http://www.napoleonsites.eu
http://forum.alexanderpalace.org