Park Monso (Parc Monceau) u Parizu u današnje vreme
Više od dva i po veka Parižani uživaju u ovom parku koji je prvobitno bio mnogo veći. Njegovoj lepoti su se divili mnogi stranci tako da su okolne zgrade koje su nastale na tlu mnogo većeg parka pripale bogatim kupcima, izmeću ostalog i strancima.
Park Monso je jedan veoma romantičan park na desnoj obali Sene u blizini Trijumfalne kapije, crkve Aleksandar Nevski i katedrale St. Augustin. Nalazi se u 8.arondismanu.Osnovao ga je Filip Orlenaksi, ( 1747.- 1793.) koji je docnije dobio naziv vojvoda od Šartra ( Duke of Charters) nakon smrti njegovog dede vojvode od Orleana kada je titula prešla na njegovog oca Luja Filipa. Za razliku od drugih članova porodice Orlean on je podržavao revoluciju iako je bio sporedna grana kraljevske kuće Burbon koja je tada bila na vlasti. Posle kralja Luja XVI bio je najbogatiji Francuz. Zalagao se za koncitucionalnu monarhiju umesto apsolutne monarhije. Ipak bio je giljotiniran za vreme perioda vladavine Terora 1793. Njegov sin Luj Filip, postao je francuski kralj nakon julske revolucije 1830. jer su svi iz kraljevske kuće Burbon koji bi polagali pravo na presto ubijeni za vreme Francuske revolucije.
Filip Orleanski je 1769.godine kupio zemljište na kome se nalazi sada park Monso i rešio da ga pretvori u javni park. Kao veliki prijatelj princa od Velsa, budućeg kralja Džordža V i ljubitelj engleske kulture, po ugledu na Stowe House u Engleskoj, imanje koje mu se dopalo, rešio je da napravi park koji bi sadržao i obeležja stranih kultura ali je takođe rešio da izgled parka ne bude u duhu francuskog stila striktno uređenih aleja, već u engleskom stilu, krivudavih staza, raznih malih ukrasnih građevina koje nemaju nikakvu funkcionalnost osim estetske tzv. folly zdanja, malog oblika imitacija hramova ili zamkova, u stilu otvorenih kamenih ograđenih terasa okruglog oblika.
Luj Orelanski je angažoao francuskog dramaturga, slikara, arhitektu Luis Carrogis Carmontelle ( 1717.-1806) koji je izumitelj nečeg što se zvalo transparnt, preteče projektora. U to vreme su u parku bila obeležja kineske, turske arhitekture. bili su angažovan i nemački stručnjak za rastinje, park je trebalo da bude iznenađenje za posetioce svojim neobičnim izgledom za to vreme.
U parku Mnoso se tako već pri otvaranju parka našo turski šator
Parko Monso u vreme početka radova
Osim turskog šatora bile su postavljene i kolonade koje u se zadržale do današnjeg dana.
Imitacija egipatske piramide u parku Monso.Kritičari i posetioci, stručnjaci za urećenje parkova, arhitekte bili su odušveljeni parkom jer su kako su govorili, na jednom mestu smeštene različite kulture, različiti stilovi i epohe.
On je bio u vreme kada je otvoren krajem 18.veka najoriginalniji gradski park u Parzu.Godine 1797. prvi probni pad sa svilenim padobranom izveden je u ovom parku iz letećeg balona na oduševljenje ogromnog broja gledalaca.
Park je u vreme kada je otvoren za građanstvo bio dvostruko veći da bi nakon povratka monarhije kraljevska porodica prodala delove parka i sada se na njima nalaze zgrade a nakon 1860.ostatak parka sa kolonadama, malim jezerom i piramidom pripadao Parizu. To je prvi gradski park koji je preuredio baron Osman, ćuveni arhitekta koji je Pariz rekonstruisao sredinom 19. veka, proširo ulice, avenije i napravio izgled Pariza kakav je sada.Za vreme Pariske komune, revolucionarnog pokreta 1871. došlo je do maskara pripadnika pokreta od strane vojske u ovom parku.
U parku se nalaze statue mnogih poznatih ličnosti, Šopena, Gi di Mopasana, Šarl Gunoa,Alfred de Misea.
Mnogi slikari su kao motiv koristili park Monso između ostalog Mone.
Impresionisti su posebno voleli ovaj park jer je zbog svog neuobičajenog dizajna i mnoštva rastinja davao posebne senke i motive koji su dočaravali lepotu ovog dela Pariza, daleko od parkova poput versajskog, luksemburškog ili parkova sličnog tipa uređenja sa pravilno ograćenim zelenim površinama, fonatanama i šetalištima.Osim slikara, mnogi pisci i pesnici su voleli ovaj park. Jedan od čestih posetilaca je bio Hektor Berlioz, francuski kompozitor.
Ulice oko njega nose naziv poznatih slikara kao što su Rue de la Valesquez,Murillo, po španskom slikaru Bartolomeju Murilo.
Ugao ulica Lisbonne i Rembrandt koje se nalaze pored parka Monso, miran kraj, veoma skupocenih nekretnina koje su natale na mestu gde se nekada nalazio park.
Jugoistočno od parka nalazi se mali tgr Rio de Žaneiro ( Place Rio de Janeiro) od koje kreće Rue de la Lisbonne, Rue de Monceau a u blizini su i Rue de Teheran, Rue de Naples, kao da je postojala potreba da se prvobitni stil različitih nacija primeni u parku, zadrži u vidu naziva ulica datim po stranim gradovima.
Postoji udruženje ljubitelja parka Monso jer je ostao jedan romantični kutak Pariza koji je daleko od gradske vreve kao izmešten iz današnjice i ostao negde u vremenu impresionista.
Šetnja parkom Monso
J.Holclajtner