Da li ste okruženi toksičnim ljudima

Nekada ne znate šta se krije iz nečijeg osmeha i pogleda

Današni žargon podrazumeva izraze „nemoj da me zračiš“, „ nemoj da me truješ“ koji oslikavaju način na koji neko doživljava uticaj često veoma bliske osobe, člana porodice, ljubavnog partnera, kolege, prijatelja.

Toksični ljudi su kao ljudi zmije. Oni su uvek tu negde oko vas i onda vas tako stručno ujedu da ako ne  ” umrete”  ( za njih, kao potencijalni plen, tj. ne prekinete taj odnos) od toga, a organizam tj. duša vam ne stvori antitela na njihov otrov, i dopusite da vas ponovo povrede,  možete biti veoma često podložni njihovim ujedima.Postoje ljudi komarci, smatrate ih bezazlenim, lako s njima izlazite nakraj, ali su neverovatno dosadni sa svojim stalnim sitnim ujedima, ljudi ose koji vas ne ujedaju često ali vas jako zaboli i ljudi zmije koje jedva preživite kada vam nešto kažu i  ujedu i to baš zmijski iznenada kada se ne nadate. Jednom rečju, međuljudski odnosi su džungla u kojoj ste i sami ponekad u nekoj od ovih uloga, a da možda toga niste ni svesni, naročito ako ste dugo žrtva raznih peckanja, ujeda i žaoka, imate potrebu da se branite i preuzmete takav način “komunikacije”. Ono što je interesantno u prirodi je da komarci ne napadaju komarce, ose jedna drugu a ni zmije jedna drugu nego su im „žrtve“ bića druge vrste. Tako i treba da shvatite sebe kao da ste osoba druge vrste koja iz nekih razloga mora da trpi prisustvo onih koji često mogu da ujedu i da morate da postanete imuni na njihove otrove ako vaće ne možete da ih izbegnete.

U ljudskoj komunikaciji osim neverbalnih izliva emocija ( poljubac,zagrljaj, udarac, fizičko nasilje) reči imaju najjaču moć. Ponekada čujete nešto onako usput izrečeno kao komentar na račun vaše ličnosti, vašeg postupka i ureže vam se duboko u svest i podsvest i tome date mnogo veći značaj nego što je nameravao možda onaj ko je to izgovorio i nije mogao da pretpostavi da će biti  tako dramatične posledice po vašu dušu, jer vam je uputio to kao šalu. Ako se nekada u razgovoru dotaknete toga i shvatite da ta osoba ni ne zna šta vam je rekla, ne seća se toga, onda nije bio tendenciozni“ujed“ nego jednostavno komentar, možda i pokušaj šale ili opak humor na vaš račun. Ako preko toga pređete ili ste pri ponovnom susretu već prešli, dobro umemorišite šta se dogodilo jer će se ti „nemam pojma šta sam rekla“ načini komunikacije nastaviti. Ipak, pošto u svakoj šali ima mnogo istine, vas je pogodio onaj deo koji je možda istinit ili koji je oslikavao ničim izazvanu malicioznost one druge strane. Što duže pamtite uvrede, primedbe koje deluju zlonamerno a često to i jesu u pokušaju da vas destabilizuju, zapitajte se zašto ta osoba ima potrebu da to čini, da vas povredi takvom izjavom i što je mnogo važnije, zašto vi to tako tragično doživljavate. Što je jače osećanje uvređenosti to je negde bliže istini ono što ste čuli i u okviru onoga na šta se odnosi primedba i vi ste u stvari postali nesigurni. Ali komentar u stilu  „Uh, ti..“. To „uh“ kada vam neko uputi mnogo više govori od bilo čega. To je jedan od žećih otrova koje koriste maliciozne osobe koje vas  tako u stvari teraju da se zapitate šta ste to vi „uh vi“ jer to sadrži u sebi ogroman broj skrivenih poruka iza kojih misao nije završena. Poenta je da vi treba da se osetite loše ili lošim jer se od vas  može očekivati, nezavisno od toga što uopšte nije tačno, to nešto što se nazire tek kao pretpostavka nekog vašeg lošeg postupka ili namere ali ipak niste vredni ni da se misao zaokruži i da vam se konkretno uputi kritika. To „uh ti“ znači da za vas nema leka, toliko ste na lošem glasu i toliko jadni i grozni da ne vredi na vas ni trošiti vreme objašnjavajući vam u čemu je vaš problem, jer  zapravo vi ste već poznati kao „takvi“ pa se i ne možete promeniti. Ali tom opaskom „uh ti…“ maliciozne osobe upravo poput ose ujedu vas i ostave vas da trljate mesto ujeda i da se nervirate što žaoku niste uzvratili. Oni dobronamerni koji imaju neke primedbe na vaše ponašanje reći će vam to na taktičan način tako da se ne osetite povređenim  a da ipak razmislite o svom ponašanju ili načinu izražavanja. Postoje i paušalne izjave poput „Svi već znaju naravno da si ti ….“ „Pa ti ostavljaš utisak da si….“ „Nemoj samo ti da mi pričaš…“ naravno vi se nađete u čudu jer nemate utisak da je bilo koja od ovih tvrdnji  široko prihvaćena od strane onih koji vas poznaju ali pokrivajući se sa „svi“ ili „naravno ili pa šta te čudi“ dajući vam tim istim tako paušalnim otkrivanjem slike koju ostavljate u društvu, na znanje da vi ne samo da ste loši, loše postupate nego još i nemate predstavu kakav utisak ostavljate. Pri tom vi to čujete uvek samo od jedne iste osobe koja vam tako otvara oči kako ste vi pojam nekakve opasne osobe kojoj niko ne sme da se suprotstavi, da joj ukaže na mane ali eto ona tako dobronamerna vas upozorava. Budite ponosni na sebe jer to samo znači da ste argumetnovani uvek u svojim „napadima „ na jadne ljude a zapravo osoba koja vam navodno prenosi takvo mišljenje o vama je ona koja ga širi među onima koji vas ne poznaju dovoljno.

Toksični ljudi uvek u razgovoru presecaju, prekidaju, oštri su i drski, samouvreni ne dozvoljavaju vam da iznosite svoje stavove čak i kada razovarate o njihovim problemima, pitaju vas šta mislite a onda ako se ne slažete sa nima u stanju su da budu neprijatni.

Ljubavni partneri mogu da budu izuzetno toksični ako su samoživi, egocentrici, ako su previše sigurni u sebe, posebno muškarci koji izigravaju ili zaista smatraju da su u odnosu na vas Pigmalioni. Ako ste uvereni da vas neće voleti ako pokažete da vam ne treba partner tipa tate ili učitelja, bolje odmah raščistite sa sobom hoćete li rizikovati da pokažete da vam takva vrsta ljubavi nije potrebna ili ćete da pristanete na ulogu učenice.  Prepoznaćete ih po stalnom kritikovanju vašeg izgleda, vaših ambicija, sposobnosti, oni će uvek imati nešto da vam prigovore a inače „vas vole“, ali da li vas pogađaju takve kritike, to ih ne interesuju jer oni u stvari vas oblikuju tako da budete za njih pogodna partnerka. A kako se vi osećate, to je manje bitno. Razmislite da li je i vama manje bitno.

U odnosima roditelja i dece često se koriste žaoke, ujedi i slični načini da se onaj neposlušni ( obično deca) dozovu pameti. Najgluplji a najčešće toksični načini komunikacije su „isti si otac, deda, ujak, stric,tetka, baba, onaj tamo što je pio, što je bio propalitet,onaj koga su svi ogovarali“ i dete je zrelo kada odgovori „Pa nisam ja kriv/a što ste me takvog stvorili“. Ali da ne bi došlo do besmislenih prebacivanja koja opisuju nemoć roditelja da „prepoznaju“ osobine dotičnog negativca u porodici i koriguju na vreme, prebacuju njemu da je kriv za neki eventualni genetski zapis.  A poruka je „Trljaj ti nos sada sa svojim DNK –a zapisom,ja sam bila nesposobna.

Toksičnost u odnosu poslodavac- zaposleni često je jedino sredstvo da se do te mere radnik destabilizuje i posumnja u svoje sposobnosti da se onda ne čudi ako mu se smanji ionako mala plata, nađe se na spisku za otkaz ili mu se to i dogodi. To je u stvari perfidan oblik izrabljivanja radne snage, kako manuelne tako i intelektualne, često se nalazi čak i na fakultetima da bi se „potčinjeni“ stavio u položaj stalne poslušnosti.

Nažalost toksičnost medija i tv stanica je toliko jaka da se  može na vreme prepoznati i protiv njih postoji najdelotvorniji lek- daljinski upravljač.Po istom sistemu se treba boriti i protiv toksičnih osoba koje nisu na daljinsko upravljanje ali sami sebe možemo da isprogramiramo da budemo na on-off kad krene najezda raznih „insekata“ na nas.

J.Holclajtner