Author: Jasminka Holclajtner

Kako istoriju kraljevskih kuća kroje Englezi, Francuzi i Amerikanci

Geneaološka stabla kraljevskih kuća izrađuju se i po očevoj i po majčinoj liniji mada se redosled nasledstva određuje po očevoj,osim u nekim retkim slučajevima kada je jača majčina strana po pravu na kraljevski presto. Takvi su slučajevi retki ali je interesantno pogledati ko su bili sve preci nekih od današnjih kraljeva i kraljica i u tome bi svakako mogla prednjačiti engleska kraljica Elizabeta II.

Kraljica Elizabeta II i kraljica majka Elizabeta, potomak francuske glumice

Ponekad se javnost čudi kako to da se engleska kraljevska kuća odnosi previše liberalno prema građankama koje nemaju aristokratsko poreklo i koje dobijaju nazive vojvotkinja po osnovu braka. Primer je slučaj Ketrin od Kembridža, tj. Ketrin Midlton čiji roditelji poseduju firmu za kejtering, veoma uglednu i uspešnu zbog čega je ona mogla da plati odlazak na prestižni univerzitet na kome je bio i njen sadašnji suprug, princ Viljem, budući engleski kralj, sin Čarlsa i Dajane od Velsa ali i Megan Markl, glumica, udata za princa Harija, unika Elizanbete II, sina Čarlsa i Dajane.

U istoriji Engleske ipak nije bilo u prošlosti lako doći do prinčeva za gospođe građanskog poreka, i princeza Dajana je bila kraljevske krvi po ocu lordu Spenseru i neko dalje srdstvo sa princom Čarlsom iako su je nazivali devojkom iz naroda. Dobro su se analizirala geneaološka stabla budućih nevesta ali eto promkalo im je ili nije bilo tako bitno da je direktan potomak kraljice Elizabete II po njenoj majci bila francuska glumica s kraja 18. veka koja je igrala na sceni Pale Royala u Parizu. Onda čemu čuđenje što je posle dva i po veka ponovo jedna glumica ušla u kraljevsku porodicu. Doduše sredinom 80.godina 18. veka niko nije mogao da pretposatvi da će potomak francuske glumice iz Pale Royala u Parizu i ser Ričarda Veleslija, englesko-irskog aristorate jednog dana sedeti na engleskom prestolu.

Pale Royal je bio dvor Luja XIII, jedno vreme ga je koristio a zatim njegova udovica kraljica Ana Austrijska i potom Henrijeta Marija, faktički prognana sa engleskog dvora nakon svrgavanja njenog muža, engleskog kralja Čarlsa I. Zapravo ona se vratila u domovinu jer je bila čerka Anrija IV, francuskog kralja i Marije Mediči i rođena sestra Luja XIII. Pobegavši sa ćerkom Henrijetom u Pariz , pravo u kraljevsku palatu koju je izgradio kardinal Rišelje, udala je ćerku za Filipa, vojvodu od Orleana, sina francuskog kralja Luja XIII. Nije bilo neuobičajeno da se venčaju brat i sestra od tetke. Pale Royal je bio u 18.veku polako sve više tokom Ere prosvetljenja stecište raznih filozofa, pisaca, umetnika kao i političkih aktivista tzv.konstitucionalista kojoi su zajedno sa američkim i švedskim diplomatama učestvovali u burnim političkim polemikama nadahnuti američkom Poveljom o nezavisnosti. U okviru Pale Royala je postojalo pozorište gde je nastupala i glumica u koju se zaljubio brat budućeg vojvode od Velingtona, Ričard Veleslej. Artur Veleslej, vojvoda od Velingtona, titula koju je dobio nakon usešne odbrane Španije u šestogodišnjem ratu sa Francuzima ( 1808-1814.) kada je došao kao ispomoć Portugaliji koja je bila uvučena u rat krajem 1807. angažovao je i brata Ričarda koji je jedno vreme bio u Kadizu, jedinom gradu u Španiji koji je odolevao francuskoj okupaciji. Braća Veleslej su bili angažovani i u radu britanskog parlamenta i nakon bitke kod Vaterloa gde je vojvoda od Velingtona odneo veliku istorijsku pobedu i stavio tačku na dvadesetogodišnju torturu Evrope od strane Napoleona, juna 1815.postali su veoma popularne ličnosti u Engleskoj. Obojica su bili angažovani u vojnim i diplomatskim aktivnostima u Indiji a lord Velington je jedno vreme bio i premijer Engleske. Zvali su ga lepi zvog visine, 190 cm i lepih plavih očiju.

Odnosi Francuske i Engleske su bili više nego komplikovani tokom svih vekova od kako je Norman Osvjač u bici kod Hejstingsa 1066.stupio na englesko tle. Bilo je međusobnih brakova između kraljevskih kuća pa je tako Engleska uspevala da prvenstveno zahvaljujući prevlasti na moru i izlovovanosti od evropskog kopna sačuva svoj integritet jer joj je uvek najveća opasnost pretila od Francuske a sredinom 18. veka sedmogodišnji rat za prevlast na moru tj. oko Karipskih ostrva, Dominikane, Martinika, ponovo je  odnos Francuske i Engleske doveo do usijanja. Englezi su pobedili u tom ratu. Englezi su imali 20 miliona stanovnika početkom 19.veka kada je Francuska imala 27 miliona ali i jedna i druga zemlja su bile izmučene, Engleska ratujući sa Amerikom koju je Francuska podržavala i finansijski i u ljudstvu a Francuska,  revolucijom koja ja odnekud, potpuno neočekivano nakon perioda Terora iznedrila jednog malog Korzikanca, Napoleona Bonapartu koji se za deset godina uzdigao u rang cara. I pored međusobnih trvenja, postavljanja ekonomskih blokada, fransucke izbeglice rojalisti su bili dobrodošli u Englesku a Parižani su rado primali englesku aristokratiju i gostili ih u svojim hotelima i kafanama.

Pale Royal -Palais Royal

Društveni život je bio više nego buran i u vreme Terora i Direktorijuma ( sredinom 90.tih godina 18.veka)  pre nego što je Napoleon proglašen doživtnim konzulom 1799.U godinama  pre nego što je izbila Francuska revolucija 1789. Ričard Veleslej, boravio je u Parizu družio se sa konstitucionalistima ili osluškivao šta pričaju a okupljali su se baš u Pale Royalu, i tu je upozano  Hasijent Gabriel Roland ( 1766.-1816.) ćerku francuske glumice Hasijent Varis i Chevalier Fagan Irca koji se naseilo u Francuskoj. Nju su zvali glumičina ćerka. Sve do 1794. godine Rilčard Veleslej je živeo sa njom nevenčano u Londonu. Rodila mu je petoro dece, bila je šarmanta i postoji njen portret koji je uradila čuvena francuska slikarka Elizabet Luis Viže le Brin koja je portretisala i Mariju Antonetu.

Markiz Ričard Veleslej, brat vojvode od Velingtona

Hasijent Gabriel Roland, prva supruga markiza Velesleja,francuska glumica
Jaka fizička privlačnost nije bila dovoljna da bi je englesko društvo prihvatilo i ona je bila nepoželjna i kako je Ričard Veleslej koji je jedno vreme bio i guverner Indije i radio u vladi premijera Viljema Pita mlađeg pripadao visokoj aristokratiji, razmatralo se koliko je prikladan brak između njih dvoje pa su mu kolege iz Parlamenta takođe lordovi savetovali čak i da se ne ženi sa njom.Paradoksalno kada se znalo koliko su engleski kraljevi imali vanračne dece  upravo sa građankama. I pored promiskuitetnosti koja je vladala u Engleskoj, građanski moral je javno proklamovan te je francuska glumica sa lošim engleskim akcentom bila više nego nepoželjna.Od petoro dece, trojica sinova su bili veoma uspešni i karijeru gradili očevim stopama u parlamentu i Indiji a od dve ćerke jedna, En bila je udata  za lorda Čarlsa Bentinika, čija je majka iz čuvene aristokratske porodice Kevendiš, vojvodstvo Devonšajra. I tako je francuska glumica iz Pale Royala postala predak vojvotkinja i na kraju i same Kraljice Elizabete II jer je njena majka bila  čukun baka preko Cecilie Bowe-Lion  ( 1862-1938.) Elizabete, kraljice majke, udajom za Džordža VI postala majka Elizabete II enegleske kraljice. To se ne bi dogodilo da se njegov stariji brat kralj Edvard VIII nije odrekao prestola izabravši između krune i supruge, suprugu, Valis Simpson,razvedenu Amerikanku, te ga je nakon abdikacije nasledio brat Džorž VIII, Elizabetin otac.

Ser Artur Veleslej, vojvoda od Velingtona

Genealoško stablo

Elizabeta II, kraljica engleske

-Elizabet Bows-Lajon ( majka kraljice Elizabete II) – udata za kralja Džordža VI
 -Cecilija Kevendiš- Benitink- udata za Klod Bovs Lajon
-Čarls Kevendiš- Betinik- oženjen Luisom Barnabi
-Ana Velslej- Lord Čarls Bentinik
-Ričard Velslej-Hajsinit Gabriel Roland

Američko-engleska osveta Napoleonu preko braće Velington
Da život i istorija pišu romane, zaista se može videti i iz slučaja Napoleonovog brata Žeroma i odnosa koji je Napoleoni imao sa Englezima i Amerikancima.

.Ričard Veleslej se po drugi put oženio Meri En Paterson, (1788-1853) Amerikankom iz Baltimora, Merilend, ćerkom bogatog trgovca Ričarda Katona.Njen deda po majci je bio jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti SAD. Njen prvi muž je bio Robert Paterson, čiji je otac poreklom iz Irske došavši u Baltimor postao jedan od najbogatijih Amerikanaca i ona je bila snaja Elizabet Paterson koja se u Baltimoru udala za Žeroma Bonapartu, Napoleonovog mlađeg brata decembra 1803. Žerom je bio najneposlušniji brat i pružao najveći otpor Napoleonu te je tako odbio da poništi brak kako je to Napoleon zahtevo  i da se vrati bez supruge u Francusku.

Meri En Peterson, druga supruga ser Ričarda Velesleja 

Kada se uzme u obzir da su Francuzi i Amerikanci bili u sjajnim odnosima i da je upravo te godine 1803. Napoleon prodao Luizijanu Amerikancima ostalo je nejasno otkud toliki otpor od strane Napoleona prema snaji koja dolazi iz jedne od najbogatijih američkih porodica.

         Elizabet Paterson i Žerom Bonaparta

Došavši do obala Francuske sa trudnom suprugom, Žerom je shvatio da im neće biti dozvoljen ulazak u francusku luku te je Elizabet u poodmakloj trudnoći otplovila za Englesku a Žerom je popustio, dozvolio Napoleonu da mu brat poništi brak i oženio se po njegovom nalogu princezom Katarinom iz porodice Vitemberg 1807. Elizabet Paterson Bonaprta je rodila sina Žeroma Napoleona Bonapartu. Živela je malo u Baltimoru malo u Engleskoj gde je bila rado viđena u društvenim krugovima ali nakon smrti bivšeg supruga Žeroma Bonaparte 1860. nije uspela da dobije deo njegovog nasledstva. Francuska vlada ju je odbila. Jedina osveta Bonapartama je bila izgleda pobeda lorda Velingtona na Vaterlou,a možda je upravo to i bio razlog što joj je francuska vlada uskratila pravo na nasleđe.

Žerom Napoleon Bonaprta-Sin Elizabeth Paterson i Žeroma Bonaparte

I tako su se francusko-englesko- američki državni odnosi rešavali što u francuskom pozorištu, na španskom ratištu, u engleskom visokom društvu, u bici kod Vaterloa a sećanje na to vreme ostaje u vidu Kraljice Elizabete II potomka francuske glumice iz Pale Rojala, spomenika i muzeja vojvodi Velingtonu u Londonu i Paterson avenije u Baltimoru. U Americi postoje potomci Žeroma Bonaparte i Elizabet Paterson a u Evropi potomci Žeroma i Katerine od Vitemberga.Napoleon je zahvaljujući vojvodi od Velingtona poražen u bici kod Vaterola juna 1815. i u pratnji engleskog broda otišao na Sv. Jelenu gde je u umro maja 1821.

Unutrašnjost Apsly House, rezidencije vojvode od Velingtona, sada muzeja  kod Hajd Parka  spada u zdanja od istorijskog interesa, sadrži veliki broj umetničkih slika i predmeta

J.Holclajtner

Photo by; Wikipedia, https://www.english-heritage.org.uk