Crkva Aleksandra Nevskog u Parizu




U ulici Daru u Parizu u 8.arondismanu blizu ulica Fobur Sent Onore  blizu parka Monso na desnoj obali Sene u  na kraju ulice Petra Velikog  ( rue de la Pierre Grande) nedaleko od Trijumfalne kapije nalazi se crkva Aleksandra Nevskog. U blizini je ulica Neva ( rue de la Neve) i  ceo taj kvart  nosi rusko obeležje jer su se ruski doseljenici masovno nastanjivali u tom delu Pariza.

Odmah preko puta crkve nalazi se kafe Petrograd.





Ulica Daru je otvorena 1790. pod nazivom ulica Croix-du Rule. 1796.godine dobila je naziv ulica Milano u slavu zauzimanja Milana od strane francuskih trupa predvođenim Napoleonom 15. Maja 1796. Nakon progonstva Napoleona na Sv. Jelenu 1815.ulica je dobila prvobitni naziv a 1867. Dobila je naziv po grofu Daru ( 1767-1829) istoričaru i državniku.

Crkva Aleksanda Nevskog je otvorena 1861. i bila je tzv. srce Ruskog kvarta u kome je ranije bilo mnogo Rusa belogardejaca koji su emigrirali iz Rusije 1917. U blizini je stanovala i Isabel Pesado de la Llave ( 1832.- 1912.) vojvotkinja od Miera bogata Meksikanka, aristrokatkinja i filantrop. Antonio de Mier de Celis, vojvoda od Miera, bio je osnivač Narodne banke Meksika i svoje poselednje dane je proveo u hotelu u ulici Daru.

Crkva Aleksandra Nevskog je bila prva ruska crkva u Parizu. Sazidana je delimično od donacija cara Aleksandra II.
U ovoj crkvi su se venčali Pablo Pikaso i Olga Kokolova 12.jula 1918. Kumovi su bili Žan Kokto, Max Jacob i Giljem Apoliner, francuski pesnik i pisac.
Pogrebna ceremonija je održana  u ovoj crkvi za Ivana Turgenjeva 1883., Fjodora Ivanoviča Šaljapina, poznatog operskog pevača ( 1873-1938.), Ivana Bunjina, ruskog pisca, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1933. ( 1870.-1853.), Vasilija Kadinskog ( 1866.-1944.) ruskog slikara i teoretičara, Andreja Tarkovskog, ruskog pisca, režisera (1932.-1986.).

Rusi su masovno počeli da naseljavaju Francusku u 18.veku a u 19. veku su se hiljade Rusa stalno nastanile  u Parizu. Osim ruske ambasade nisu imali gde da se okupljaju pa je 1847. sveštenik pri ruskoj ambasadi Josif Vasiljev počeo radove na izgradnji crvke.Sporost francuske administracije i inertnost Rusije su doprinele prolongiranju radova. Napoleon III je najzad pokrenuo ceo projekat. Crkvu su donirali uglavnom Rusi iz Rusije i iz celog sveta a car Aleksandar III je donirao 150.000 franaka u zlatu. Za projekat su se zainteresovali mnogi u Francuskoj. Stizale su donacije i od katolika iod protestanata. Crkva je zvani?no otvorena 11.septembra 1861. na dan posvećen Aleksandru Nevskom, novogordskom princu i velikom ruskom heroju. Aritekte crkve koja je obnovljena 1996. Su Roman Ivanovič Kuzmin i Ivan Vasiljevič Storm. Osnova crkve je grčki krst. Svaki zrak se završava apsidom na koje su ugrađene kupole. Pet kupola su simbol Hrista sa četiri jevangelista.Centralna kupola se uzdiže do visine od 48 metara. Na fasadi je mozaik slika je Blagoslov Spasitelja na prestolu, kopija mozaika sv. Aplinara u italijanskom gradu Raveni. Vizantijski stil dominira u unutrašnjosti crkve. Mnogi poznati  umetnici su radili ikone i freske.

 


Početna

J.Holclajtner

1 39 40 41 42 43 58