Najviše puta ekranizivano književno delo – “Rat i mir”

 

 

Henri Fonda kao Pjer Bezuhov, Odri Hepbern kao Nataša Rostova i Mel Ferer kao Andrej Bolkonski

Ovo delo Lava Tolstoja, ruskog pisca od sredine pedesetih godina 20.veka privlačilo je pažnju producenata, režisera, scenarista. Pruža odličan materijal za scenario i kao što  to često biva kada se adaptiraju romani sa mnogo likova kao što je to slučaju “Rat i mir”-a u nekim ekranizacijama se neki likovi izbace iz radnje.
Ovo Tolstojevo delo obrađuje događaje u Rusiji, u Moskvi i okolini za vreme Napoleonovih ratova konkretno od 1805. do 1813. Likovi Nataše Rostove, njene velike ljubavi Andreja Bolkonskog, Pjera Bezuhova, Marije Bolkonski, Lize, Helene Bezuhove, Borisa, Vere, Sonje, Anatolija Kuragina od li?nosti generala Kutuzova, cara Aleksandra I, Napoleona, bili su inspiracija za režisere pa je tako jedna od privih ekranizacija ovog dela bila režisera King Vidora.

Roman se bavi životom ruske grofovske porodice Rostov koja ima petoro dece od kojih je jedno usvojena ćerka Sonja. Ona ne nezabilazni lik u svakoj ekranizaciji jer se zaljubljuje u sina grofa Rostova, Nikolaja i njih dvoje tokom romana proživljavaju svoju ljubav koja se na kraju ne kruniše brakom jer se  Nikolaj ženi princezom Marijom Bolkonskom. Ova, Bolkonski porodica je druga po značaju  u romanu, jer njihov sin,princ Andrej je veren sa Natašom Rostovom, nakon smrti prve žene Lize ize koje ostaje sin, koga na njihovom imanju podže sestra Marija. Pjer Bezuhov, vanbračni sin grofa Bezuova, veliki prijatelj i porodice Rostov i prijatelj sa Andrej Bolkonskim ima veliki dramaturški značaj   jer povezuje skoro sve likove u delu.

Odri Hepbern kao Nataša Rostova i Mel Ferer kao Andrej Bolkonski u američkoj verziji filma “Rat i mir” iz 1956. Tada su bili već dve godine u braku.

Ljudmila Saveljeva kao Nataša Rostova u ruskoj verziji “Rat i mira”

Ruska verzija filma pojavila se deset i više godina nakon prve, 1967.

Ruski režiser Sergej Bondarčuk na osnovu ovog romana pojavljuje se u ulozi scenariste i glumca.  Igra Pjera Bezuhova a Ljudmila Saveljeva Natašu Rostovu. Interesantno je da je ona zavrišila studije baleta baš kao i Odri Hepbern koja je igrala Natašu Rostovu u prvoj poznatoj verziji „Rat i mira“ iz 1956. Izbor glumaca u ruskoj  verziji je na neki način i najpribližniji opisu u romanu osim Ljudmile koja ima plave oči a karakteristično je upravo da je Nataša Rostova imala crne krupne oči. U pogledu izbora Nataše Rostove, Odri Hepbern je neprevazićena, mećutim Vjaćeslav Tihonov u ulozi Andreje Bolkonskog i Sergej Bondarčuk u ulozi Pjera Bezuhova su odlični.

               

Andreje Bolkonskog i Sergej Bondarčuk u ulozi Pjera Bezuhova 

Poenta u romanu na izgledu Pjera Bezuhova da je to ogroman, krupan i čak debeo , glomazan pri hodu, što u drugim ekranizacijama ne poštuje pa je tako Henri Fonda kao Pjer Bezuhov prilično neubedljiv.




Mel Ferer je odličan u ulozi Andreje Bolkonskog kao i Alesio Boni u italijanskoj seriji koja je odlična osim što je Nataša Rostova plavuša sa plavim očima ali iako ne glomazne konstitucije odlično je odigrao ulogu Pjera Bezuhova i glumac  Aleksandar Bojer.Italijanska verzija „Rat i mira“ je jedna od najboljih ako se izuzme da ima raznih odstupanja od romana ali oni  ne remete kvalitet serije.

Klemens Poezi i Alesio Boni kao Nataša Rostova i Alesio Boni kao Andrej Bolkonski

U italijanskoj verziji Klemens Poesi izgra Natašu, plavu ali ubedljivo, Alesio Boni Andrej Bolkonskog, Pjera Bezuhova Aleksandar Boyer a fantastični Malkom MekDauel igra starog princa Nikolaja Bolkonskog. Odlčni su i Valentina Ćervi kao Marija Bolkonski i Violante Plaćido kao Elen Kuragin.

Klemens Poesi kao plava Nataša Rostova u italijanskoj seriji “Rat i mir” sa Aleksandrom Boajerom kao Pjerom Behuhovim.

Engleska verzija Rat i mira  iz 1972.sa Alan Dobijem kao Andrej Bolkonskim nije sjajna jer on jednostavno nije ubedljiv u ovoj ulozi, naprotiv iritantan dok je Entni Hopkins kao Pjer Bezuhov prilično dobar i Morag Hud kao Nataša Rostova. Ipak, to je bleda kopija drugih ekranizacija ovog dela.
“Rat i mir” je imao i opersko izvoćenje. Kompozitor opere “Rat i mir” je Sergej Prokofjev i prvi put je prikazano na BBC-u 1957. a rimejk je napravljen 1991.

Svojevremeno je “Rat i mir ” postavljan kao pozorišna predstavau Beogradu, lik Pjera Bezuhova je igrao Bogdan Diklić, Natašu Rostovu Dragana Varagić.

J.Holclajtner

1 51 52 53 54 55 58