Rio u 19.veku- Kako je nastala kraljevina Brazila

Ovako  je izgledao Rio de Žaneiro marta 1808.

kada je 30 portugalskh jedrenjaka uplovilo u luku posle tri meseca boravka na Atlantku. U jedrenjake je za jedan dan u Lisabonu utovareno sve što je moglo da stane, čak nekako i neke najmanje kočije jer ih u Riju nije bilo. Tada su robovi tamo nosili gospodu na nosiljkama, njih četvorica.Kada je kraljevska porodica ( neki članovi su stigli sa Madeire jer se flota rasula u velikoj oluji) stigla u Rio danima su pucali iz topova u njihovu čast, neprestano su pravili noćima vatromet ali smeštaj je bio izuzetno loš. Na brzinu doneta odluka o kojoj je inače bilo u više navrata reči, da bi trebalo da se portugalski dvor preseli u Rio zbog opasnosti od Napoleonove invazije, stanovnici Rija nisu bili upućeni u događaje osim mesec dana pred dolazak Portugalaca. Zgrada koja se nalazi u centru Rija,Paco Royal koja sada služi kao izložbeni prostor bila je prvobitno odredište za princa regenta Don Žoao, budućeg kralja Žoao VI, i njegovu suprugu Karlotu Žoakinu, njihove sinove Pedra ( budeg kralja Brazila – Pedro I) Miguela, ćerke, tetke, rođake, ministre i članove vlade. Bogati trgovac je dao da se Paco Royal proširi na brzinu da bi mogli da se smeste članovi kraljevske porodice i za njih je to bio šok, jer u Lisabonu princ regent i dona Karlota Žoakina nisu živeli zajedno, on je boravio u dvorcu u Mafri ili Bemposti a ona u Kueležu sa decom i njegovom majkom, kraljicom Marijom koja nije bila sposobna da vodi državu jer je patila od teške depresije. Sada su bili primorani da budu na istom spratu. Dolazak u Rio je organizovan kao svečani doček na crvenom tepihu. Dona Karlota Žoakina i njene dvorske dame su imale bele turbane na glavi jer su morale da se ošišaju do glave, s obzirom da je na brodu bila čitava najezda vaški. Dame koje su pripadale brazilskom plemstvu u Riju mislile su da je to moda, pa su i one nosile jedno vreme turbane, dok nisu shvatile o čemu se radi. Kraljica majka Marija bila je smeštena u manastiru koji se nalazio u blizini Paco Royal a svi vlasnici bogatijih kuća morali su da se snađu za smeštaj; većina je otišla na svoje plantaže dok ne sazidaju nove kuće jer su njihove bila obeležene sa PR- principe royal- značilo je da pripada kraljevskoj sviti. Danima pred dolazak brodova u Rio je stizala hrana iz svih ostalih kapetanija – ukupno 15 – faktički samostalne male provincije koje su se pružale duž istočne obale i koje su imale svoju samostalnu upravu.

Paco Royal

Dolazak kraljevske porodice je značio veliki preokret za Brazil. Do tada on je povremeno bio u rukama Holanđana, Francuza ali na kraju ipak Portugalaca koji su ga prvi osvojilii u vreme dolaska Portugalaca u velikom broju i uveliko se eksploatisao rudnik dijamanata i zlata u Minas Žerais za potrebe portugalske ekonomije. To je bio glavni izvor prihoda i dolaskom kraljevske porodice u Brazil i Rio se vrlo brzo razvio u luku u koju su svraćali svi brodovi koji su polazili iz Evrope na putu za Indiju i Daleki Istok.U Riju je vrlo brzo nakon što je dvor preseljan iz Portugala ovorena banka, berza, medicinski fakultet. Trgovina je bila izuzetno razvijena. Englezi, kao viševekovni prijatelji Portugala, odigrali su istorijsku ulogu u odbrani s jedne strane Portugala od francuskih trupa koje su ušle u Lisabon, dan nakon što je flota isplovila na zapad, zahvaljujući budućem lord Velingtonu koji je organizovao englesko-portugalsku vojsku, ali takođe ništa manje značajna je bila pratnja engleskih ratnih vojnih brodova pod voćstvom admirala, ser Sidni Smita. On je uspeo da više puta nadmudri Napoleona. Prvi put kada je ušao u savez sa Turskom, kada je Napoleon bio u pohodu na Egipat zaustavljen kod Jafe, drugi put kada je pobegao iz francuskog zatvora, noću brodom, ploveći Senom i treći put, prateći budućeg portugalskog kralja i ceo dvor, članove vlade i plemstvo na putu za Brazil. Odlazak za Brazil je bio veoma rizičan, jer je moglo da dođe do bitke na moru,s obzirom da je Francuska imala jaku flotu, ali Francuzi nisu mogli da računaju na pomoć Španije koja im je bila saveznik dve godine pre toga kada su zajedno u bici kod Trafalgara ušli u okršaj sa Englezima. Napoleon je izdao Špance i faktički ih okupirao, postavio svog starijeg brata Žozefa na španski presto i bio mnogo više okrenut ka dešavanjima u Evropi, tako da je u stvari bio izigran i od strane Portugalaca i Engleza i u svojoj biografiji je izjavio za princa regenta Don Žoaoa- On me je jedini nadmudrio.

Quinta da Boa Vista- dvor kraljevske kuće Braganca u Rijo de Žaneiru

Odlazak portugalskog dvora u Rijo je totalno promenio faktički mapu sveta, bar u tom delu, jer je Brazil od jedne dosta haotično uređene kolonije, definitivno stavljen pod zaštitiu Engleza koji su bili bogato nagrađeni za svoj trud, a Brazil je počeo da se razvija neverovatnom brzinom. On je zahvaljujući ovom preseljenju dvora vrlo brzo postao deo kraljevine Portugala i Brazila , kojom je upravljala ista kraljevska kuća Braganca a zatim su se odvojili na Kraljevinu Brazila i krlaljevinu Portugala. Portugal je skupo platio preseljenje dvora i izdržao je nemaštinu i mnoge neprijatnosti za vreme okupacije i ratnih dešavanja za vreme šestogodišnjeg Polusotrvskog rata ( Peninsular war) a Francuzi su ispali dvostruki gubitnici. Ne samo da su izgubili Španiju kao saveznika jer se ona pridružila Portugalu i odbrani pod voćstvom lorda Velingtona, nego je propao prvobitni plan da okupiraju Portugal i podele ga na tri dela, jedan je trebalo da pripadne Špancima, drugi njihovom ministru spoljih poslova, ljubavniku dona Karlote Žoakine,tzv. Princu Mira i srednji deo sa Lisabonom, Francuzima. Međutim nova koalicija Francuza i Engleza sa englesko- portugalskom vojskom u toku šestogodišnjeg rata uspela je da izbaci Francuze u krvavim obračunima u okviru gerilskih borbi sa španske i portuglaske teritorije. Napoleon je bezuspešno pokušavao da preko svojih veoma vičnih generala osvoji Lisabon, ali Englezi su na vreme izgradili odbrambenu tvrđavu u dužini od 25 km. i tako odbranili Lisabon. Porto je bio bezdušno bombardovan, tako da je s jedne strane Brazil procvetao a Portugal pao na najniže grane u ekonomskom pa i svakom drugom pogledu. Car Pedro I se, da bi zadržao kao član kraljevske kuće Braganca i Brazil i Portugal, ostavo Brazil svom petogodišnjem sinu Pedru II koji je izrastao u vrsnog vladara i došao u Lisabon da podrži vladavinu ćerke,kraljice Marije.

Francuzi su pre izbijanja Francuske revolucije značajno osiromašili podržavajući između ostalog finansijski američki rat za nezavisnost ne pretpostavljajući da će svojom politikom doprineti stvaranju kraljevine-carevine Brazila na južnoj hemisferi. Da nije bilo Napoleonove ambicije da okupira Portugal, kolebljivi prince regent se nikada ne bi usudio da napusti Lisabon i Brazil je mogao da bude faktički lak plen za Holanđane, Francuze i Špance da su ostali u koaliciji. Rio je međutim postao moćna svetska luka ,a Brazil najrazvnijenija država u tom delu sveta. Vrlo brzo nakon dolaska kraljevske porodice u Rijo zgrada Paco Royal je postala zvanična rezidencija u gradu, a dvor Quinta da Boa Vista je proširen od prvobitnog letnjikovca bogaog trgovca iz Rija koji ga je ustupio kraljevskoj porodici. Sada je to muzej i nalazi se šest kilometara od centra Rija, u blizini stadiona Marakana. Princ regent Don Žoao se preselio tamo ali je svaki dan dolazio da obavlja svoje državničke dužnosti u Paco Royal i da posećuje majku,kraljicu Mariju dok je dona Karlota Žoakina imala kuću u gradu na obali, volela je da jaše po Riju na užasavanje ondašnje gospode, međutim vrlo brzo je Rio prihvatio sve novine u ponašanju i socijalnom životu. Robovi su bili glavna radna snaga i Rio je imao najveću pijacu robova koji su dovođeni iz Afrike, da rade na plantažama. Izraz Karioka potiče od reke sa tim nazivom koja se slivala sa brda iznad Rija pravo u fontanu u centru grada.

Kraljevska kuća Karađorđević je tesno povezana sa kraljevskom kućom Braganca jer je kraljica Marija, majka kralja Petra II, supruga ubijenog kralja Aleksandra direktan potomak princa regenta Don Žoao.

Sin Don Žoao-a Pedro I – ćerka kraljica Marija- ćerka princeza Antonija udata za Lepoldoa, princa od Hoencolerna – sin Ferdinand I, rumunski kralj-( oženjen Marijom od Edinburga, unukom engleske kraljice Viktorije) – ćerka Marija, udata za srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića

Da ironija bude veća Pedro I koji je pri odlasku iz Lisabona imao deset godina u Riju se oženio Marijom Leopoldinom, ćerkom poslednjeg rimskog cara, a carstvo se raspalo 1806. kada je Napoleon stvorio od od nemačkih i italijanskih država, vojvodstva i kneževina Rajnsku konfederaciju u čiji sastav su ušle i teritorije današnje Belgije, Holandije.Marija Leopoldina je bila rođena sestra Marije Lujze, druge Napoleonove supruge koja mu je rodila sina Napoleona II, koji je mlad umro i nikada nije došao na presto ali Napoleon je faktički za pašenoga imao sina od onog koji ga je jedini nadmudrio ( Don Žoao) i da se njegov sin Napoleon II oženio i imao decu oni bi bili braća i sestre brzilskog cara.

O dolasku kraljevske porodice Braganca i prelasku preko Atlantika, odlasku iz Lisabona i svim nedaćama na putovanju, glavnih junaka, o njihovom dolasku u Rio i o nastavku ljubavne priče u Riju dvoje glavnih junaka Trilogije „Tajna Šantili čipke“ možete pročitati u drugoj knjizi „ Pun Mesec nad Rijom“ na sajtu media.royalastro.net

@ 2025. by Jasminka Holclajtner. Sva prava zadržana